Čovekova šaka i lakat imaju veze sa surlom slona: Ovo nije dobar vic, već živa istina, a evo i objašnjenja

Da li znate odakle potiču čuveni nabori na surli slona? Slonova surla je mnogo više od nosa i slonovi koriste ove "hvataljke" da uzimaju hranu, prskaju vodu ili pesak preko leđa da se ohlade i da "zatrube" upozorenja drugim slonovima, piše Science. Bebe slonovi koriste surle dok sisaju i prskaju mleko u svoja usta. Surla slona je najneverovatniji organ za hvatanje, ali je nejasno kako ovaj mišićni dodatak bez jedne kosti funkcioniše tako dobro.

Naučnici tvrde da je ključ u čuvenim borama koje na surlu deluju kao šake i laktovi.

Preporučujemo

Kada je Endru Šulc, mašinski inženjer i biofizičar sa Instituta Maks Plank, počeo da proučava surle slonova, pretpostavio je da se karakteristične bore razvijaju tokom vremena, dok ih životinje stalno koriste, i da su kao bore "osmeha" koje se formiraju na ljudskim licima. Ali, ubrzo je shvatio da čak i mladunčad slonova imaju naborane surle.

Mnoge bebe životinje, uključujući i ljude, rađaju se sa nasumičnim borama, jer imaju previše kože u odnosu na oblik svog tela. Za razliku od njih, bore na surli slona su stalno na istim mestima i u istom obliku i pre rođenja, što sugeriše da imaju određenu svrhu.

Naučnici su proučavali azijske i afričke slonove koji koriste svoje surle na različite načine. Afrički slonovi imaju dva čvrsta hrskavična "prsta" na krajevima surle koje koriste kao hvataljke. Nasuprot njima, azijski slonovi imaju jedan prst i jednu lukovičastu izbočinu, između surle i donjih usana, koju koriste za stezanje velikih predmeta, poput dinje.

Istraživači su ispitivali razlike u surlama između vrsta u muzejskim primercima, životinjama u zoološkim vrtovima i fotografijama. Oni su otkrili da surle azijskih slonova imaju više bora: njih 126, u proseku, u poređenju sa 83 kod afričkih slonova. Dodatne bore mogle bi da obezbede azijskim slonovima veću pokretljivost da nadoknade to što nemaju dodatni "prst". Kod obe vrste slona bore su bile koncentrisane na tački koja funkcioniše kao lakat kako bi surla mogla da se omota oko predmeta.

Da bi proučio kako se ove bore stvaraju, tim je uporedio fetuse dva azijska i tri afrička slona iz muzejskih zbirki, zajedno sa desetinama objavljenih fotografija ili crteža fetusa različitog uzrasta: oni su ih poređali i formirali vizuelnu vremensku liniju prenatalnog razvoja surle. Bore počinju da se stvaraju čim se surla pojavi - oko 20. dana u 22-mesečnoj trudnoći slona. Tokom narednih 150 dana, broj bora se povećava kod obe vrste, udvostručuju se svake 3 nedelje i koncentrišu oko "lakta" surle. Azijski slonovi dobijaju više bora u kasnijem razvoju.

Da li i kako korišćenje surle utiče na dodatno stvaranje bora? Slonovi mogu da imaju "levu" ili "desnu" surlu, što znači da je savijaju više na jednu ili drugu stranu prilikom hranjenja. S vremenom savijanje surle stvara više bora na jednoj njenoj strani.

Nejasno je da li "surlu" kontroliše mozak, ili bore olakšavaju češće korišćenje jedne strane u odnosu na drugu. Ne zna se mnogo i o genetskim i molekularnim mehanizmima koji dovode do stvaranja surle i bora na njima, zbog dugog perioda gestacije slonova.

Naučnici se nadaju da će ovo istraživanje pomoći u usavršavanju robotike.

(Telegraf.rs)