Test nabiranja kože otkriva kritičnu dehidraciju kod konja: Da li znate da ga pravilno uradite?

Dehidracija kod konja jedno je od najozbiljnijih i potencijalno životno ugrožavajućih stanja koje zahteva brzu reakciju vlasnika. Voda čini veći deo ukupne telesne mase konja: zahvaljujući vodi digestivni trakt besprekorno funkcioniše, kao i cirkulacija i regulacija telesne temperature, pri čemu prosečan zdrav konj dnevno popije između 20 i 40 litara tečnosti. Gubitak tečnosti i esencijalnih elektrolita poput natrijuma, kalijuma i hlorida može nastati usled intenzivnog rada i visokih temperatura, ali i zbog bolesti kao što su dijareja, groznica ili infekcije.

Simptomi i procena stepena dehidracije

Prepoznavanje prvih znakova nedostatka tečnosti od presudnog je značaja za sprečavanje težih komplikacija. Jedan od najbržih načina za proveru nedostatka tečnosti u organizmu konja jeste test nabiranja kože na vratu; kod hidrirane životinje koža se odmah vraća u početni položaj, dok kod dehidrirane ostaje naborana nekoliko sekundi. Pored toga, desni postaju suve, lepljive i bledoroze boje, a vreme ponovnog punjenja kapilara produžava se na više od dve sekunde. Ostali vidljivi znaci uključuju opštu letargiju, upale oči, smanjenu proizvodnju pljuvačke, ubrzan rad srca i disanje, suvu balegu obloženu sluzom, kao i tamniji urin neprijatnog mirisa. Pri gubitku od pet posto telesne tečnosti znaci su blagi, dok gubitak od 10 do 15 posto predstavlja kritično stanje koje dovodi do šoka i rizično je po život.

Preporučujemo

Glavni uzroci i rizične situacije

Do dehidracije najčešće dolazi tokom toplih letnjih meseci kada se konji intenzivno znoje usled fizičkog napora ili transporta. Međutim, ovo stanje je često i zimi jer konji odbijaju da piju suviše hladnu ili zaleđenu vodu, što jednako brzo vodi do deficita. Pored spoljašnjih faktora, zdravstveni problemi poput opstrukcija u digestivnom traktu, teških dijareja, bolesti bubrega i visokih temperatura direktno blokiraju pravilnu apsorpciju vode u organizmu.

Prva pomoć i postupak pre dolaska veterinara

Kada se primete znaci dehidracije, konja je neophodno odmah skloniti sa sunca u hladan, provetren prostor i obustaviti svaki vid fizičke aktivnosti. Ponudite životinji svežu vodu sobne temperature, ali u manjim količinama i kraćim razmacima kako ne bi došlo do digestivnih smetnji. Ukoliko je konj bio izložen velikom naporu i obilnom znojenju, u vodu se dodaju elektroliti predviđeni za konje radi nadoknade izgubljenih minerala. U slučajevima kada je konj apatičan, odbija tečnost ili pokazuje znake teške dehidracije, neophodno je hitno pozvati veterinara koji će primeniti intravensku rehidraciju pomoću infuzije ili dati tečnost direktno u želudac putem nazogastrične sonde.

Zapostavljena dehidracija može dovesti do teških posledica poput impakcijskih kolika, zastoja u radu bubrega i endotoksičnog šoka. Zbog toga se prevencija zasniva na obezbeđivanju stalnog pristupa čistoj i svežoj vodi odgovarajuće temperature tokom cele godine, uz redovno praćenje unosa tečnosti tokom treninga i transporta. Obezbeđivanje blokova soli za lizanje dodatno pomaže prirodnom održavanju ravnoteže elektrolita i podstiče konja da redovno pije vodu.

(Telegraf.rs/PetMD)