Vreme čitanja: oko 4 min.
Konj peršeron, nežan francuski džin na čijim su leđima jahači sigurni kao u majčinom zagrljaju!
Vreme čitanja: oko 4 min.
Peršeron je moćan, ponosit, inteligentan, izdržljiv i smiren konj koji po potrebi munjevito reaguje. Njegova izdržljivost je legendarna: ljubitelji rase u 19. veku su ga hvalili jer je kasom prelazio i po 65 kilometara za dan
Peršeron je jedan od najnežnijih divova u svetu konja: nekada ratnik, a potom moćan radnik, danas je on izuzetan za jahanje, ali dominira i u zaprezi.
On se često ukršta sa lakim rasama, kao što su čistokrvni konji, da bi se dobio sportski tip grla za jahanje.
Težina peršerona je gotovo neverovatna i iznosi od 800 kg do 1, 2 tone! Doktor Le Gers, čistokrvni peršeron, predstavnik rase sa impozantnim gabaritima od 213 cm visine u grebenu i težinom od čak 1.4 tone, najveći je konj u Francuskoj, u čitavoj istoriji uzgoja konja u ovoj zemlji.
"Vaspitačica" dolazi po njih i svaki ima svoje mesto: Psi čekaju prevoz do vrtića
Ništa slađe nećete videti danas: Čivava koja živi za kupanje
Telo peršerona je mišićavo, čelo široko i ravno, uši male i uspravne, a vrat lučni. Odličan je za jahanje, kako za iskusne jahače, tako i za početnike.
Konj peršeron živi 25 do 30 godina.
Istorija i poreklo peršerona
Rasa peršeron je razvijena u provinciji Perše u francuskom regionu Normandije. Ne zna se mnogo o poreklu rase, iako postoji nekoliko teorija. Veruje se da su najraniji peršeroni nastali ukrštanjem izdržljivih barba i velikih flamanskih vučnih rasa. Arapske krvne loze su na kraju uvedene da bi dodale atletski izgled i prefinjenost.
U 19. veku, francuska vlada je razvijala rasu na Nacionalnoj farmi za uzgoj Le Pin gde se ovi konji i danas gaje. Iako je bio popularan u gotovo celom svetu kao tegleći konj, broj peršerona se smanjio kako su traktori i automobili zamenili živu konjsku snagu.
Veličina, uzgoj i upotreba peršerona
Peršeron u proseku ima dužinu 15 do 19 šaka i teži od 800 kg pa i preko tone, ali dužina i težina zavise od krvne loze. Zato je potrebno mnogo više životnog prostora u odnosu na onaj koji koristi prosečno grlo.
Prvobitno uzgajan kao ratni konj, peršeron se danas najčešće viđa kako vuče kočije i sanke. Snaga i izdržljivost čine ga idealnim za upotrebu u seči drva i na farmama. Jahači koji preferiraju velike konje često biraju peršerona zbog njegove kondicije i prilagodljivosti. Peršeron se može jahati i veoma je dobar u dresuri. Plašljivi jahači i početnici će uživati u sigurnosti koju im nudi ovaj konj.
Boje i šare na peršeronu
Peršeron može da bude crn, siv, kestenjast, boje lovora, crvenkast, prskanosiv... Peršeroni odgajani u Francuskoj na svet stižu crni i s vremenom postanu sivi i nijedna druga boja nije dozvoljena u registru. Iako su bele šare dozvoljene, višak belog se ne toleriše. Ovi konji nemaju mnogo dlake na nogama, kao klajdsdejl i neke druge rase, ali su im noge mišićave, dok njihove grive i repovi mogu biti veoma debeli i talasasti.
Peršeron je moćan konj ponosnog držanja, veoma je inteligentan i želi da ugodi vlasniku. Njegova izdržljivost je legendarna: ljubitelji ove rase u 19. veku su hvalili sposobnost ovog konja koji je dnevno u kasu prelazio 65 kilometara!
Ishrana, nega i zdravlje peršerona
Peršeron jede mnogo više od konja prosečne veličine, petnaestak kilograma kvalitetnog sena i oko dva kilograma žitarica za dan. Vitaminski i mineralni dodaci su neophodni ako konj ne može da se hrani na pašnjaku.
Peršeron je generalno zdrav konj sa minimalnim problemima u ponašanju. Iako ima jak imunitet, sklon je određenim zdravstvenim problemima. Kao i mnoge druge teške rase konja, neki peršeroni mogu razviti miopatiju skladištenja polisaharida (mišići nepravilno skladište glukozu, a mišićno tkivo se oštećuje). Ova bolest se ne leči, ali se može kontrolisati ishranom i aktivnošću.
Mladi peršeroni su skloni pojavi osteohondritisa, stanja bolnih zglobova na čijim hrskavicama i kostima se stvaraju pukotine, a uzroci tome su brzi rast i aktivnost.
Svakodnevna dobra nega je veoma važna za peršerona, naročito u hladnoj klimi, pa njihova dlaka raste gušće i postaje veoma teška. Stoga je redovno negovanje neophodno kako bi se eliminisala nečistoća, ostaci hrane i druga prljavština, kao i umršene dlake. Poznato je da dlaka oko konjskih nogu privlači bakterije, koje mogu izazvati upalu kože i infekcije, pa je neophodno da to područje kod konja bude dobro održavano, čisto i suvo.
Potrebno mu je redovno čišćenje nozdrva i ušiju, a na svakih sedam dana teba pregledati usnu duplju radi ranog otkrivanja zapaljenskih procesa.
Peršeron je željan da ugodi vlasniku i jahaču, ima snažnu radnu etiku i prijateljsi je nastrojen, ali njegova veličina može da bude zastrašujuća i sklon je zdravstvenim problemima.
Iako je oličenje mirnoće i stabilnosti, peršeron je oštrouman konj koji munjevito reaguje.
Šampioni i proslavljeni peršeroni
Oždrebljen 1823. godine, konj Žan Le Blan smatra se jednim od osnivača moderne peršeronske rase i svi današnji peršeroni mogu pratiti svoje krvne linije do ovog konja.
Tokom kasnog 19. i početkom 20. veka, kompanija Armor bila je poznata po žutim vagonima koje je koristila za isporuku robe, a vukli su ih sivi peršeroni koji su učestvovali i u cirkuskim predstavama.
U 19. veku, pivara Pabst je koristila peršerone za dovoženje žitarica i isporuku piva u Čikagu. Porodica Pabst je uzgajala peršerone i takmičila se s njima na Svetskom sajmu 1904. godine.
(Telegraf.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Povezane vesti
"Veterinari su ključni zdravstveni radnici", tema je ovogodišnjeg Svetskog dana veterinara
Poštari iz pakla: Znate li da žabe sa pet ili više nogu pticama koje ih gutaju isporučuju bizaran poklon
Žena udomila psa i zaklela se da nikad više neće uzeti istu rasu: "Liči na ogromnu zmiju u dlakavom kostimu"
Joca, zlatni retriver iz Brazila, uginuo zbog "operativne greške": Čekao u kavezu osam sati, bez kapi vode
Danas se obeležava međunarodni dan jedne od najelegantnijih ptica: Rođendan ružičastog flaminga
