Ardenski konj, jedna od najizdržljivijih rasa današnjice

Sa poreklom i istorijom koji se proteže kroz vekove i impresivnim, moćnim stasom, ardenski konj se ističe u svakoj štali: iako veoma snažan, on je poslušan i stabilnog karaktera, zbog čega je zadovoljstvo raditi s njim. Iako je masivan, dobro je prilagođen kretanju po brdovitom terenu i izuzetan je radni konj. Njegova težina je od oko 700 do 1.000 kilograma, a visina meri od 15,3 do 16 ruku. Životni vek ardenskog konja je 25 do 30 godina.

Istorija i poreklo ardenskog konja

Ardenski konj ima bogatu istoriju koja datira sve do starog Rima: priča se da potiče od konja koje je Julije Cezar koristio u konjičkim jedinicama i da je nastao u ravnicama Ardena. Tokom antičkog rimskog doba, ardenski konji su bili manji, otprilike oko 14 ruku.

Napoleon je ukrštao arapske konje sa ardenima da bi povećao njihovu izdržljivost, a kasnije je rasa parena sa peršeronom i čistokrvnim konjem, u 19. veku kad je rasa počela da liči na današnjeg ardenskog konja.

Belgijski konji mešani su sa ardenima, transformišući rasu u teškog vučnog konja. Ardenci su služili i kao artiljerijski konji, a bili su traženi i zbog svog mesa.

Registar rase osnovan je 1929. godine, a rodovne knjige u Francuskoj, Luksemburgu i Belgiji sada služe kao moderni registri rasa.

Uzgoj i korišćenje ardenskog konja

Pošto ardenski konj ima ogromnu mišićnu masu, u nekim evropskim zemljama - poput Francuske, Nemačke i Švajcarske - tražen je zbog mesa. Snaga rase čini je idealnom za poljoprivredu i šumarstvo, često se koristi za takmičarsku vožnju, a zahvaljujući izuzetnom temperamentu, dobar je za jahače i kao terapeutski konj. Iako se rasa još oplemenjuje, ardeni su poznati u crnoj i lovor boji, mada je pojavljuju i palomino, roan, kesten, sivi...

Potpuno crni ardenski konji su veoma retki, ali se ne mogu upisati u registar.

Ardenske kobile svojevremeno su parene sa brabankonima, ali su uginule rađajući ždrebad, dok su neke zadobijale teške povrede leđa u vreme parenja. Zbog svega toga prestalo je eksperimentalno ukrštanje, a čistokrvni ardenski konji su uspeli da prežive.

Smeštaj ardenskog konja

Štala u kojoj će se nalaziti ovaj konj mora da bude prostrana i dobro osvetljena, sa instaliranom ventilacijom i prozorima koji bi bili postavljeni malo iznad nivoa njegove glave. Rasa je osetljiva na hladnoću i vlagu, pa bi temperatura u štali trebalo da bude oko 18 stepeni Celzijusa.

Karakteristike, ishrana, zdravlje i nega ardenskog konja

Ardenci imaju impresivnu građu: njihovo jako telo postavljeno je na veoma debelim nogama. Oni su sposobni za rad i u izazovnim uslovima i brdovitim terenima, gde se druge rase teško snalaze. Ardenca je lako čuvati i negovati: njegova izdržljiva priroda znači da može preživeti od stočne hrane nižeg kvaliteta. Vlasnici ovog konja trebalo bi da mu ograniče pristup bujnim pašnjacima, jer je sklon debljanju. Ishrana konja treba da bude uravnotežena, uz dodatak vitamina i minerala da bi konj održavao energiju, što je posebno važno kobilama koje nose plod.

Za zdravlje i snagu ardenskom konju su između ostalog potrebni mekinje i riblje ulje. Nedostatak vitamina dovešće do brzog umaranja konja, problema sa ligamentima i prestankom razvoja.

Ardenski konj nije sklon zdravstvenim problemima i potrebna mu je uobičajena nega, ali valja obratiti pažnju na gustu dlaku u donjem delu nogu: ako se ona često vlaži i sklona je nakupljanju blata, konj može zadobiti ogrebotine, pa mu je u tom pogledu nega potrebna.

Ardenski konj obavlja nuždu u proseku 10-12 puta dnevno, pa je potrebno redovno i detaljno čišćenje štale, uz promenu sena odnosno podloge, a generalno čišćenje potrebno je nekoliko puta nedeljno.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.