Konji bele boje viđaju se veoma često, ali su pravi beli konji - malobrojni: Znate li o čemu je ovde reč?

Upečatljivog, gotovo nestvarnog izgleda, beli konji su prelepi ljubimci, ali u vezi s njima postoje mnoge nedoumice.

Beli konji nisu tako retki, ali su pravi beli konji - izuzetno malobrojni. Oni se rađaju se sa nepigmentisanom ružičastom kožom i belom dlakom i ne menjaju boju kako odrastaju. Međutim, neki beli konji stižu na svet sa određenom pigmentacijom koja se gubi kako konj stari.

Ružičasta koža i bela dlaka rezultat su nedostatka pigmentnih ćelija melanocita u koži, što je uzrokovano genetskim faktorima. To znači da su pravi beli konji genetski beli, dok druga grla koja nisu genetski beli konji mogu imati belu ili skoro belu dlaku. Jedan od takvih je sivi konj: on se rađa siv i njegova dlaka sa godinama ostaje siva, dok kod nekih grla pobeli. Sivi konj ima tamnu kožu, dok pravi belac ima kožu roze boje.

Ima konja čija dlaka može izgledati belo - ili barem krem - što predstavlja rezultat gena za "razblaživanje" boje: oni čine pigmentaciju manje izraženom.

Evo i liste 12 rasa belih konja.

1. Čistokrvni konj

Čistokrvni konj/engleski punokrvni konj je jedna od najpoznatijih rasa trkačkih konja koja datira iz 17. i 18. veka u Engleskoj. Nastao je ukrštanjem arapskih, barba i turkomanskih pastuva sa lokalnim kobilama.

Veoma su popularni i rašireni u svetu i koriste se za trke i druge aktivnosti kao što su dresura i preponsko jahanje. Najčešće boje ove rase su kesten, crna, siva... i moguća je prava bela, iako je veoma retka. Kod punokrvne rase, dominantni beli gen daje ružičastu boju kože kožu i belu dlaku po celom telu.

2. Arapski konj

Većina belih arapskih konja nisu pravi belci: to su sivi konji sa izbledelim dlakama, ispod kojih se vidi tamna koža. Arapski konji uzgajani su na Arabijskom poluostrvu gde je sunce veoma jako, što bi značilo da konji sa delikatnom ružičastom kožom, sklonom opekotinama od sunca, verovatno ne bi preživeli, a geni koji to izazivaju nestali bi prirodnom selekcijom.

Danas postoji veoma mali broj belih Arapa sa ružičastom kožom, a smatra se da potiču od grla koje je nosilo novi tip dominantnog belog gena, nastalog mutacijom.

3. Američki beli konj

Bela boja ovog konja potiče od belog pastuva koji je paren sa morgan kobilama, a kasnije su u liniju uvedeni i drugi beli konji. Ova rasa je prvobitno bila poznata kao "američki albino", ali je kasnije preimenovan u američki belci.

4. Kamarilo

Kamarilo je pravi beli konj sa ružičastom kožom i belom dlakom po celom telu. Ova rasa je retka i stvorena je 1921. godine. Njegova krvna linija se može pratiti do španskog mustanga Sultana koji je bio u vlasništvu Adolfa Kamarila. Ovaj pastuv je ukršten sa morgan kobilama, stvarajući ovu divnu rasu belih konja. Međutim, do 1991. godine ostalo je samo 11 grla, pa je preduzeta akcija da se rasa spase. Oformljena je rodovna knjiga i uvedena je krv drugih rasa. Kamarilo je opstao, ali će malo ljudi imati sreće da vidi originalnog konja ove rase.

5. Američki kvartalni konj

Ovo je jedna od najbržih rasa konja koji pokazuje veliku hrabrost, snagu i umeće u jahanju na "četvrt milje" i otuda potiče njegovo ime. Viđa se u rodeima, izložbama konja i na rančevima, u mnoštvu boja, a moguća je pojava i čisto bele koja nije uobičajena. Kod američkih konja belu boju daje sabino 1 gen, specifičan tip dominantnog belog gena koji se javlja kod nekih rasa, poznatih po belim izuzecima.

Kada konj ima samo jednu kopiju gena sabino 1, on ima karakterističnu mrljastu belu šaru na dlaci.

6. Hodajući konj iz Tenesija

Ovaj konj je poznat po jedinstvenom hodanju u četiri takta. To je elegantna i mirna životinja koja učestvuje na izložbama konja i popularan je u rekreativnom jahanju. Viđa se u većini boja, a najčešće su crna, boja lovora i kestena, kao i nekoliko pinto boja. Međutim, rasa takođe poseduje gen sabino 1, tako da su beli Tenesi hodajući konji mogući, iako su retki. Ova rasa ima gene za razblaživanje, pa boja dlake podseća na belu ili prljavobelu.

7. "Lisičiji" kasački konj iz Misurija

Poznat po karakterističnom "fokstrot" hodu, ovaj konj je nastao u Misuriju i rezultat je ukrštanja arapskih konja, morgana, američkih "sedlara", Tenesi hodajućih konja i standardnih rasa.

Konj je popularan u jahanju na stazama koje traže izdržljivost. Viđa se u svim uobičajenim bojama, a bela grla se rađaju retko i u slučaju postojanja gena sabino 1.

8. Mustang

Mustanzi su konji koji slobodno lutaju severom Amerike i vode poreklo od konja koje su doveli Španci, počev od kraja 15. veka. Neke od tih životinja su pobegle i kasnije naselile područja SAD, a danas se smatra da skoro 100.000 mustanga živi u divljini. Drugi odbegli konji su se takođe parili sa mustanzima, stvarajući rasu sa širokim spektrom karakteristika, koja se viđa u skoro svakoj boji, uključujući belu, zbog prisustva dominantnih belih gena.

9. Šetlandski poni

Šetlandski poni, rasa koja je nastala na Šetlandskim ostrvima u Velikoj Britaniji, nosi gen sabino 1 i može doći na svet u potpuno beloj boji. To je mala, ali snažna i izdržljiva životinja prijatnog temperamenta, što ga čini popularnim izborom za mlađe jahače. U prošlosti je imao ulogu pomoćnika u rudnicima uglja u Velikoj Britaniji i SAD.

10. Apalusa

Apalusa može imati sasvim bela grla, sa leopard mrljama koji su njihova prepoznatljiva šara. Oni mogu da izgledaju skoro potpuno belo zbog kombinacije genetskih faktora. Apaluse na svet stižu bele i ostaju takve do kraja života. Međutim, pošto genetski uzroci "belila" dlake nisu isti kao kod drugih pravih belih konja, diskutabilno je da li se apalusa može smatrati pravim belim konjem.

11. Američki obojeni konj

Američki obojeni konji obično nisu sasvim beli, ali njihove karakteristične šare su uzrokovane belom dlakom na ružičastoj koži što ih čini barem delimično pravim belcima.

12. Asteka

To je meksička rasa konja, nastala kombinovanjem andaluzijskih, američkih konja i meksičkih kriolo krvnih loza. Iako je najčešća boja siva, ima i belih grla, zahvaljujući prisustvu gena sabino 1. Kao i kod drugih rasa, prava bela je retka, a sivo-bela je daleko brojnija.

Zdravstveni problemi belih konja

Poznato je nekoliko zdravstvenih problema od kojih pate beli konji. Jedan od najčešćih je sklonost opekotinama od sunca, pa je njihovu nežnu roze kožu potrebno zaštititi.

Jedan od najozbiljnijih problema u uzgoju belih konja je poznat kao "smrtonosni beli sindrom". Poznato je da su neki dominantni geni bele boje (iako ne svi) smrtonosni kada su homozigotni. Ako embrion dobije dve kopije dominantnog belog gena, njegova creva se neće pravilno razvijati, a ždrebe će živeti samo nekoliko dana nakon rođenja. Ovo je još jedan razlog zašto su pravi beli konji tako retki, jer ako parite dva bela konja sa "smrtonosnim belim" genima, njihovo potomstvo će imati 25 posto šanse da ugine brzo po dolasku na svet.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.