Kolugo, leteći lemur koji ne leti i jede kao krava: U svetu ih ima 100.000 i ne zna se koliko dugo žive
Nije ugrožena vrsta, a njegova uloga u lokalnom ekosistemu nije poznata
Filipinski leteći lemur, popularni kolugo, poznat u "lokalu" kao kagvang, pripada porodici letećih lemura, ali ne leti, već klizi i skakuće među drvećem i po tlu, kad se na njemu nađe. Ova životinjica čudnog izgleda ima patagijum - klizeću opnu koja se proteže od vrata do krajeva prstiju na rukama i nogama i do vrha repa i ona je veća nego kod bilo kog drugog "klizećeg" sisara.
Filipinski kolugo je potpuno arborealan i skoro ceo život provede u krošnji, graciozno klizeći s jednog drveta na drugo, putujući na taj način najmanje 100 metara.
Životni vek koluga nije poznat, ali najstariji poznati leteći lemur srodne vrste u zatočeništvu bio je star 17,5 godina.
Mali kolugo živi na ostrvima Mindanao, Basilan, Lejte, Samar, Bohol i drugim ostrvima u južnim Filipinima, u šumama, na plantažama kaučuka i u kokosovim šumama, u ravničarskim i planinskim predelima. Njegovo doba je noć, dok dnevne sate provodi u rupama drveća ili udubljenjima oko 25-50 m od zemlje. Ponekad se na plantažama kokosa "smota" u klupko ili se okači o palmino lišće, na sve četiri noge. U sumrak se penje na drveće da bi klizio u potrazi za hranom, koju pronalazi na udaljenosti i do 1,5 km, i svake noći odlazi na isto mesto na istom drvetu.
O društvenom životu koluga se ne zna mnogo. Nekoliko jedinki može deliti isto mesto za odmor danju, a primećene su prijateljska međusobna doterivanja, između odraslih koluga različitih polova, mladih i odraslih, iako su odrasli mužjaci ponekad neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima.
Ženke se pare u sezoni koja traje od januara do marta, trudnoća traje 60 dana i na svet stiže samo jedna beba koja sa majkom provodi pola godine. Majka ponekad nosi mladunče sa sobom kada traži hranu ili ga ostavi u gnezdu. Ponekad majka presavije patagijum blizu repa u toplu, meku ležaljku u kojoj nosi bebu. Polnu zrelost ove životinjice dostižu između dve i tri godine.
Filipinskom letećem lemuru preti gubitak šumskog staništa, seča i razvoj zemljišta za poljoprivredu. Preostali pripadnici vrste naseljavaju izolovane delove šume, a love ih zbog mekog krzna i mesa, koje se smatra lokalnom poslasticom.
Prema podacima Evolutionary Distinct and Globally Endangered (EDGE), ukupna veličina populacije filipinskog letećeg lemura je oko 100.000 jedinki i trenutno je najmanje ugrožena.
Nema mnogo informacija o ulozi koluga u lokalnom ekosistemu.
Kolugo je na zemlji praktično bespomoćan: ne može da stoji uspravno, ali je vešt na drvetu, iako spor, i kreće se nizom dugotrajnih skokova. Kolugo jede cveće, pupoljke, mlado lišće, izdanke, voće, i pije nektar i sokove plodova. Interesantno je da koristi svoj dugačak jezik i specijalizovane donje zube da bere lišće na način na koji to rade krave.
(Animalia/Telegraf.rs)