U nezamislivoj dubini okeana, u blizini obala Čilea, otkrivena Tama, nova vrsta i novi rod predatora

Mnogi okeanski rovovi, kako se popularno nazivaju duboke podmorske doline, najmisterioznija su mesta na Zemlji i to sa dobrim razlogom: ponirući do dubina od čak 11 kilometara ispod površine, njihove tamne, hladne vode su pod pritiskom koji ima zastrašujuću vrednost, čak 1.088 atmosfera. Uprkos teškim uslovima u ovom staništu, čudna bića uspevaju da prežive u njemu, a naučnici se decenijama bore da ih prouče. Kako prenosi Sciencealert, u novoj studiji, istraživači iz SAD i Čilea otkrili su sablasno bledog i neverovatno brzog novog predatora iz dubokog rova Atakama kod zapadne obale Južne Amerike. Stvorenje je nazvano Dulcibella camanchaca i pripada vrsti amfipoda, rakovima sličnih škampima koji jedu detritus - ostatke hrane ili traže obroke u morskim ili slatkovodnim staništima. Istraživači su pronašli četiri jedinke ove vrste na dubini od 7.902 metra.

Dulcibella camanchaca potpuno nepoznata vrsta

D. camanchaca je prvi veliki, aktivni grabljivac amfipod pronađen na ovoj velikoj dubini, pišu autori studije sa čileanskog Univerziteta Konsepsion i Woods Hole Oceanographic Institution u SAD. Njegovo otkriće u jednoj od najnepristupačnijih zona za proučavanje na svetu pokazuje koliko malo znamo o ovim dubokim podzemnim staništima. Svi amfipodi pronađeni u najmračnijim dubinama rova Atakama bili su strvinari, napominju autori, a grabljive vrste koje se otkrivaju na ovakvim mestima uvek su izuzetna biološka otkrića, pogotovo u slučaju D. camanchaca koja ne samo da pripada potpuno nepoznatoj vrsti, već njena morfologija i DNK ukazuju na to da je novootkriveni rod.

Preporučujemo

Dva slična roda amfipoda su nazvana po likovima iz španskog romana Don Kihot iz 17. veka, tako da je istraživački tim nastavio ovu tradiciju i nazvao biće Dulcibella, u čast junakinje romana Dulsineje del Toboso. Naziv vrste camanchaca preveden je kao "mrak" sa autohtonih jezika u obližnjoj zapadnoj Južnoj Americi, napominju istraživači, dodajući da su ovo ime odabrali kako bi označili mračne dubine kojima ovo stvorenje luta.

"Dulcibella camanchaca je grabljivac koji brzo pliva, a nazvali smo ga po "tami" na jezicima naroda iz regiona Anda da bismo označili duboki, tamni okean odakle potiče", izjavila je koautorka Džoana Veston, ekolog sa WHOI.

Bela boja amfipoda je standardna za sva stvorenja u tamnim staništima kao što su pećine ili rovovi. Ovaj primerak ima nešto manje od 4 cm što je više nego dvostruko veće od njegovih najsličnijih rođaka Doroteje i Kleonarda. Za razliku od manje pokretnih amfipoda, Dulčibela spretno juri po morskoj tami u potrazi za hranom. Ona lovi i jede pomoću specijalizovanih dodataka koje imaju grabljivci. Mogućnosti za ishranu su ograničene u okeanskim rovovima, ali da ova vrsta verovatno lovi druge, manje amfipode.

Okeanski rovovi ekosistemi neotkrivenih vrsta

Atakama rov se proteže do 8 km ispod površine istočnog Pacifika i stvoren je dok su se tektonska ploča u tom delu sveta uvlačila ispod druge. Rovovi se globalno klasifikuju kao hadal ili hadopelagična zona, najdublji region okeana unutar rovova, na oko 6 do 11 km ispod nivoa mora koja postoji u dugim, uskim, topografskim depresijama u obliku slova V. I poput ostrva na površini, svaki okeanski rov može imati sopstveni ekosistem endemskih vrsta koje se ne mogu videti nigde drugde.

Pronalazak nove vrste je uvek izuzetan događaj, pogotovo u tako ekstremnom okruženju, a otkrivanje roda je još ređe. Ali ako se desi na mestu kao što je rov Atakama, stvar je još veća zbog nepoznatih stanovnika ovog mračnog carstva koji tek treba da budu otkriven. Nova vrsta je pronađena tokom istraživačke ekspedicije 2023. godine, u okviru novog čileanskog integrisanog sistema za posmatranje dubokog okeana.

Istraživači su prikupili uzorke pomoću lender vozila, platforme koja prevozi naučnu opremu do hadal zone i nazad. Ovo otkriće naglašava važnost kontinuiranog istraživanja dubokog okeana, posebno u prednjoj regiji Čilea, a očekuje se pronalaženje novih nepoznatih vrsta u rovu Atakama, poručuje istraživački tim.

Studija je objavljena u Systematics and Biodiversity.

(Telegraf.rs)