Zašto nas tužne priče o psima i mačkama više pogađaju nego problemi naših komšija i prijatelja

Mnogi ljudi vole životinje, pogotovo kad su u pitanju kućni ljubimci za koje bismo dali sve samo da budu zdravi i srećni. Da li to što osećamo empatiju, saosećanje i uznemirenost zbog životinja više nego zbog ljudi znači da ih volimo više i ponekad se pitamo da li je s nama sve u redu? Neki ljudi smatraju da ih životinje snažno privlače, i obratno, da životinje osećaju njihovu ljubav te im uzvraćaju istom merom. Stručnjaci za psihologiju i ponašanje životinja postavili su hipotezu da visokoosetljivi ljudi i životinje mogu imati posebnu vezu i da postoje dokazi da životinje komuniciraju na svoj način kako bi "odgovorile" na ljudske emocije.

Empatija i saosećanje prema životinjama

Empatija je "sposobnost da se osete emocije drugih ljudi, zajedno sa sposobnošću da se zamisli šta neko drugi možda misli ili oseća". Saosećanje ide dalje od empatije i podrazumeva ne samo razumevanje nečije patnje, već i želju i motivaciju da se ona ublaži. Saosećanje često vodi ka akciji usmerenoj na pomoć ili podršku drugima u potrebi. Zbog stalne medijske baraže nasilja, smrti i očaja, postajemo sve manje osetljivi na patnju drugih ljudi, a veruje se da društvene mreže doprinose rastućem nedostatku empatije za druge. Istraživanja pokazuju da ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom imaju pojačanu empatiju prema životinjama. Neki stručnjaci tvrde da visokoosetljive ljude privlače životinje i prirodno okruženje i oni imaju jaču emocionalnu vezu sa životinjama, jer imaju duboki osećaj divljenja i poštovanja prema svetu prirode.

Zašto neki ljudi više vole životinje nego ljude

Može li psihologija objasniti zašto su neki ljudi više povezani sa životinjama nego sa ljudskim bićima? Jedna nedavna studija otkriva mogući odgovor: učesnici studije su odgovarali na lažnu vest o žrtvi koja je napadnuta bejzbol palicom i bila bez svesti sa nekoliko slomljenih udova. Iako je priča bila ista, razlikovala se u jednom ključnom detalju: identitet žrtve se promenio. Bila je to ili jednogodišnja beba, odrasli čovek, šestogodišnji pas ili štene. Ispitanici su pokazali isti nivo empatije za bebu, štene i odraslog psa, ali znatno manji za odraslog čoveka.

Ovo se takođe može odnositi na vezu između ljudi i životinja koju mnogi od nas doživljavaju, jer im je potrebna naša pažnja, pomoć i briga. Mnoge životinje vole ljude jer shvataju, na osnovu sopstvenog iskustva, da se mogu osloniti na većinu ljudi koji o njima brinu. U mnogim slučajevima, briga o kućnom ljubimcu je jedno od prvih životnih iskustava koje ljudi imaju, a odražava proces brige o ljudskom detetu. Prirodna naklonost koju osećamo prema životinjama može se uporediti sa naklonošću koju imamo prema našoj deci: impulsivno brinemo o njima i obezbeđujemo mirno i bezbedno okruženje jer nisu u stanju da sami sami sebi pomognu.

S druge strane, naša percepcija koja se odnosi na odrasle ljude je da oni mogu lako da se zalažu za svoja prava ili da se brane od opasnosti.

Zašto određeni ljudi privlače životinje

Nedavna istraživanja ukazuju na to da određeni hemijski signali čoveka, mimika ili drugi indikatori mogu privući životinju ili izazvati specifične reakcije kod njih. Na primer, psi mogu osetiti strah u mirisu svog vlasnika, a mačke često preferiraju prisustvo mirnih ljudi. Ovo može pomoći u objašnjenju zašto neke životinje biraju određene ljude na koje se fokusiraju kada žele naklonost ili pažnju.

Kao i ljudi, većina životinja koristi različita sredstva za prenošenje poruka. One komuniciraju putem čula mirisa: psi se mogu ponašati drugačije kada naiđu na miris koji ne prepoznaju ili će ih pozitivno provući miris njihovog vlasnika. Isto tako i ljudski neverbalni znakovi mogu uticati i na pse: istraživanja pokazuju da psi menjaju svoje ponašanje na osnovu ljudskih mimičnih znakova. Ljubimci takođe mogu da osete emocionalnu energiju, otkrivajući kada su ljudi na oprezu, mirni ili uznemireni. Ljudi koji se prema životinjama odnose sa saosećanjem verovatno će doživeti pozitivne interakcije.

Visokoosetljivi ljudi vole prirodu i njen svet, pa postoje dokazi da neke životinje mogu biti privučene ljudima čija se emocionalna energija poklapa sa njihovom. Životinje mogu da uoče i fokusiraju se na emocionalne znake i osećaju mir sa ljudima koji zrače mirnom energijom koja ih ne ugrožava.

Interakcije sa životinjama i njihova značenja

Istraživanje načina na koje životinje - psi, mačke, konji, ptice i druge životinje - komuniciraju i interaguju sa ljudima pomaže da razumete zašto se osećate bliskije sa životinjama nego sa ljudima. Možda ste primetili da kada sretnete mnoge životinje, one traže fizičku blizinu sa vama. Ovo ponašanje može signalizirati da životinja želi da se igra, stekne naklonost ili čak dobije poslasticu od vas. Mnoge životinje takođe žele bliskost, jer traže nežnost, negu ili izbegavaju moguće nevolje.

Životinje pokazuju ljubav na zanimljive i jedinstvene načine. Psi često ližu ljude i maze se s njima da bi izrazili ljubav, dok mačke predu i donose poklone. Psi su naučili da uspostavljaju kontakt očima sa ljudima kao oblik pozitivne interakcije, ponašanje koje ranije nije bilo u njihovoj prirodi. Životinje takođe mogu signalizirati da im nedostajete tako što će spavati na vašoj odeći ili obući.

Obožavanje kućnih ljubimaca: Uticaji i ironija

Ako pažljivo analiziramo svoja osećanja, često ćemo otkriti da se naše "obožavanje životinja" usredsređuje na pse i mačke. Ponekad možemo osećati empatiju prema velikim divljim životinjama poput slonova, delfina ili lavova. Kada čitamo o lavu ili slonu koji je lovljen i ubijen u divljini, naša reakcija je često bes, gotovo isto toliko besa kao kada čujemo priče o zlostavljanju i zanemarivanju pasa i mačaka. Ali postoji osnovna ironija u vezi sa ovim osećanjima: rutinsko usmrćivanje životinja radi ljudske ishrane (stoka, pilići, svinje itd.) ne uznemirava preterano većinu ljudi. Postoji nekoliko objašnjenja zašto bi to moglo biti tako.

Popularna kultura generacijama je "ubacivala" saznanje o tome da su ljubimci baš kao ljudi i mnoge od nas je od malih nogu pripremala da volimo životinje. Naše poštovanje prema psima i mačkama u odnosu na druge vrste moglo bi se objasniti i nečim što se naziva "krah saosećanja". Ovo je psihološki princip koji nam govori da što više tragedije vidimo, to nam je manje stalo. To je odgovor na pitanje zašto možda ne osećate saosećanje prema milionima ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu, dok će vas priča o jednom detetu koje živi na ulici bez medicinske nege verovatnije pokrenuti da pomognete.

Fizičke i mentalne koristi posedovanja kućnog ljubimca

Studije su utvrdile da su vlasnici kućnih ljubimaca i ljubitelji životinja manje skloni usamljenosti. Utvrđeno je da je vlasništvo kučnih ljubimaca povezano sa nižim nivoom socijalne izolacije i povećanom socijalnom podrškom. Pored društva koje pružaju, ljubimci olakšavaju povezivanje sa srodnim ljudima. Ljudi će verovatnije prići i razgovarati sa nekim ko šeta psa ili je u parku za pse, a razgovor o kućnim ljubimcima je lak način da započnete razgovor.

Provođenje vremena sa kućnim ljubimcem snižava krvni pritisak, smanjuje hormone stresa i oslobađa hemikalije koje pokreću opuštanje čak i kada imate mnogo obaveza. Kućni ljubimci takođe povećavaju socijalnu podršku, a ona poboljšava kardiovaskularne, endokrine i imunološke funkcije. Generalno, vlasnici kućnih ljubimaca su jednostavno zdraviji (i fizički i mentalno) od onih koji nemaju ljubimce u domu.

Mnogi ljudi žude za bezuslovnom ljubavlju: želimo nekoga ko nas voli takve kakvi jesmo, ko nema nikakva očekivanja, ko je uvek srećan što nas vidi, bez obzira na to koliko se osećamo mrzovoljno, ko nas poznaje i komunicira sa nama bez potrebe da ikada progovorimo reč i sa kim se ne možemo plašiti osude. U ljudskim odnosima, ovako dragocenu osobu teško je pronaći, ali kućni ljubimci mogu pomoći u zadovoljavanju ove potrebe. Pored toga, interakcije sa kućnim ljubimcima su dokazani pojačivač raspoloženja i smanjenja stresa, pa osobe koje imaju životinju u domu imaju veće samopoštovanje.

Osećanje povezanosti sa životinjama i terapija

Primetili ste da imate jaču vezu sa životinjama nego sa ljudima? Zapamtite da je u redu da preferirate društvo životinja. Možda više volite načine na koje životinje komuniciraju ili uživate u spokoju koji osećate pored njih, jer se ne osećate prijatno negujući društvene veze sa ljudima.

Ako vam problem mentalnog zdravlja, poput socijalne anksioznosti, pomaže da objasnite svoju sklonost ka životinjama, terapija će vam pomoći da istražite svoja osećanja, pozabavite se potencijalnim uzrocima patnje i razvijete korisne strategije suočavanja sa problemom.

(Telegraf.rs/betterhelp.com)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.