Turski lešinar je ćelav zbog groznog razloga, napadače zaliva odvratnim sadržajem, a ovo ispušta sebi na noge

B. P.
B. P.    
Čitanje: oko 2 min.
  • 0

Turski lešinar na poseban način odvraća predatore od napada, a to čini jednom od najodvratnijih taktika: on povraća kiselinu koju odbacuje tri metra, a njegovi želudačni sokovi su toliko jaki da razaraju kožu i oči napadača. Turski sup (Cathartes aura) živi u suptropskim šumama, grmlju i pustinjama u regijama koje se prostiru od južne Kanade do najjužnijeg dela Južne Amerike, hrani se leševima životinja i munjevito se brani od onih koji žele da mu otmu plen ili da ga napadnu tako što ih "zaliva" želudačnom kiselinom i polusvarenim mesom, piše Livescience.

Turski lešinari imaju "ćelave" glave takođe zbog bizarnog razloga: kad se valjaju po leševima i komadaju ih, ostaci životinja se ne "lepe" za njihovo perje na glavi.

Uprkos veličini (raspon krila turskog lešinara je 1,7 m), ovu pticu love druge ptice, uključujući orla, sovu i jastreba. Zahvaljujući gadnoj samoodbrani, turski sup uspeva da preživi. Njegova želudačna kiselina je 100 puta jača od kiseline koja se nalazi u ljudskom želucu. Ovako jaka kiselina pomaže lešinarima da neutrališu toksine koji se nalaze u lešinama. Povraćanje ima dvostruku ulogu u životu ove ptice: osim što predstavlja oružje, ono omogućava da ptica brzo smanji telesnu težinu, pa lakše poleti i pobegne.

Turski lešinar koristi i druge svoje telesne tečnosti: on obavlja malu i veliku nuždu na sopstvenim nogama kako bi se rashladio na vrućini. Probavni sokovi turskog lešinara ubijaju bakterije, pa feces na njihovim nogama deluje kao antiseptik nakon stajanja na leševima.

Turski lešinar pronalazi hranu pomoću oštrog vida i još boljeg čula mirisa. On leti nisko kako otkrio gasove koji se javljaju u ranim fazama raspadanja plena. Prema studiji objavljenoj u časopisu Ecosistem Services 2022. godine, lešinari sprečavaju desetine miliona metričkih tona emisije ugljenika svake godine jedući leševe pre nego što se razgrade. Za razliku od drugih ptica, turski lešinari polažu jaja na zemlju i skrivaju ih u vegetaciji, pećinama ili izdubljenim stablima drveća. Oni su društveni i žive u grupama, ali zbog nedostatka sirinksa (glasnog organa) u donjem delu grkljana, turski lešinari ne mogu da pevaju, već komuniciraju gunđanjem i šištanjem.

(Telegraf.rss)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Priča o prijateljstvu čoveka i lešinara: Upoznali se na nebesima pa sada krstare zajedno

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari