Da nije bilo foto-zamke, nikad ne biste videli ovu sliku: Pirinejski desman, neuhvatljivi živi fosil

Planinski venac Pirineji, prirodna granica između Francuske i Španije, dom je neobičnom stvorenju koje izgleda kao sićušan dlakavi slon: ono je neuhvatljivo, vezano za vodu i viđa se isključivo kad „dolija” u foto-zamku ili kad istraživači pronađu njegov DNK u vodi. Ovo malo biće koje se retko viđa zove se pirinejski desman. Pirinejski desman je poluvodeni sisar iz porodice krtica (Galemys pyrenaicus) i jedno od najmisterioznijih stvorenja u prirodi. Hrani se insektima, živi samo u brzim planinskim potocima i vodi tajanstven noćni život. Ima savitljivu njušku nalik surli, stopala sa plovnim kožicama i vodootporno krzno, savršeno prilagođeno životu pod vodom. U prirodi se retko viđa, pa se otkriva samo pomoću „foto-zamki” i analize DNK iz životne sredine. Kako ljudske aktivnosti ugrožavaju njegovo osetljivo stanište, stručnjaci za zaštitu prirode ulažu velike napore da bolje upoznaju i sačuvaju ovu neobičnu vrstu životinje koja je prema IUCN listi ranjiva vrsta.

Preporučujemo

Šta je pirinejski desman i gde živi

Pirinejski desman ima gotovo komičan izgled: spljošten rep, meko, baršunasto i vodootporno krzno i velike zadnje noge sa plovnim kožicama. Njegova najupečatljivija odlika je dugačka i savitljiva njuška koja liči na slonovsku surlu i kojom traži plen pod vodom. Ima sitne uši i još sitnije oči koje mu za vid ne služe baš najbolje. Njuška desmana ima senzorne receptore koji na rečnom dnu, čak i u potpunom mraku, otkrivaju sitne beskičmenjake, poput larvi insekata i rakova.

Pirinejski desman voli čiste, brze potoke i reke u planinskim predelima i kopa jazbine u strmim, muljevitim rečnim obalama, čiji su ulazi neposredno ispod površine vode. Izuzetno je osetljiv na zagađenje, izgradnju brana i narušavanje staništa. Njegova rasprostranjenost je isprekidana, a populacije su međusobno razdvojene. Život ovih životinja odvija se na nadmorskim visinama između 400 i 2.500 metara, često u udaljenim i nepristupačnim predelima, gde je prisustvo ljudi ograničeno, što pruža određeni vid zaštite.

On je pretežno samotnjak i odličan plivač. Hranu traži pritajeno, oslanjajući se na osetljivu njušku i brkove: njima detektuje vibracije koje stvara plen skriven u šljunku i mulju. O njegovim reproduktivnim i društvenim navikama još se gotovo ništa ne zna. Njegova njuška preuzima ulogu očiju, ušiju i čula ukusa i toliko je osetljiva da desman može da oseti miris plena i pod vodom!

Prema klasifikaciji IUCN-a, pirinejski desman se trenutno vodi kao ranjiva vrsta, a glavne pretnje su mu zagađenje vode, fragmentacija staništa, izgradnja hidroenergetskih brana i klimatske promene koje utiču na vodostaj i kvalitet vode u vodotokovima.

Napori za očuvanje vrste usmereni su na obnovu staništa, poboljšanje kvaliteta vode i bolje razumevanje dinamike populacije putem njenog praćenja.

Desman luči snažan, mošusni miris iz žlezda smeštenih u blizini repa kojim obeležava teritoriju i privlači partnera, a taj miris nekada se koristio i u industriji parfema. Naziv „desman” potiče od švedske reči desmanratta, koja vuče korene iz reči za mošus ili prijatan miris, a prevodi se kao „mošusni pacov”. Postoje dve vrste desmana: pirinejski i ruski desman (on je krupniji i voli nizijske reke i jezera).

Pirinejski desman je živi fosil, jer je ostao gotovo nepromenjen tokom miliona godina, a njegova neobična kombinacija karakteristika, zbog kojih podseća na krticu, rovčicu i vidru, potiče još iz praistorijskih vremena.

(Telegraf.rs/Discoverwildlife)