Svetski dan simpatičnih debeljuškastih kopnenih životinja čije ženke imaju roze mleko

Nilski konj Foto: Shutterstock/Adwo

Petnaesti dan februara posvećen je trećem po veličini kopnenom sisaru, nilskom konju (Hippopotamus amphibius). Zbog ilegalnog i neregulisanog lova, velikog gubitka staništa, pa čak i ubistava iz osvete, preostalih 125.000 do 150.000 nilskih konja živi na ograničenim zaštićenim područjima.

Da li znate da je najveći nilski konj težak skoro četiri i po tone? Ali čak i kada su tako teški, oni su neverovatno okretni plivači!

Stručnjaci veruju da je današnji nilski konj evoluirao u Africi pre oko 8 miliona godina. Iako liče na konje i svinje, ovi poluvodeni sisari zapravo su najbliži kitovima i delfinima, pa ne čudi što su tako dobri u zadržavanju daha pod vodom!

0:42

0:40

Danas postoje samo dva tipa nilskog konja: onaj koji živi u močvari i mali nilski konj, dok se nekoliko izumrlih vrsta moglo naći širom Evrope i na Madagaskaru, pre samo 1.000 godina.

U 20. veku, u nekim zemljama, kao što je SAD, pokušali su da nasele nilske konje. "Zakon o američkom nilskom konju", ustanovljen 1910. godine, predložio je uvođenje uzgoja ovih životinja u Luizijani, ne samo da bi se hranili jednom vodenom biljkom koja se prenamnožila u zalivu (jer bi se njom hranili), već i da bi ublažili američku krizu mesa. Međutim, predlog Zakona nije naišao na odobrenje Kongresa.

Nilski konji ostali su u rodnoj Africi do 80-ih godina prošlog veka, kada je zloglasni vođa narkokartela Pablo Eskobar (ilegalno) uvezao četiri nilska konja i odveo ih na svoje imanje u Kolumbiji. Broj ovih životinja od tada se povećao skoro na stotinu!

Iako je nilski konj postao simbol ove oblasti, nemogućnost njihovog kontrolisanja i dalje izaziva značajne probleme lokalnim vlastima. S druge strane, u Africi broj nilskih konja nažalost opada, a nabrojniji su u Zambiji i Tanzaniji..

Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) uvrstila ih je na listu ranjivih vrsta 2006. godine, nakon što je utvrdila da je populacija ove životinje opala za čak 20 procenata u prethodne dve decenije. Suša je dovela do gubitka njihovih prirodnih prebivališta, a lov i krivolov na nilske konje, kako zbog njihovog mesa tako i zbog zuba, i dalje je velika pretnja njihovom opstanku.

Svetski dan nilskog konja treba da podseti čovečanstvo da pokaže više poštovanja prema ovom neobičnom i masivnom sisaru koji obožava blato.

Da li ste čuli za fenomen roze mleka koje luče ženke ovih životinja?

Smatra se da je ovaj podatak čista laž, ali šta o tome kaže struka?

Mleko koje proizvode ženke nilskog konja jeste svetloružičaste boje. Nilski konji proizvode dve vrste kiselina: norhiposudornu i hiposudornu, od kojih je prva narandžaste boje, dok je druga crvena i poznata je kao "krvni znoj". Obe kiseline ovim životinjama navodno služe kao krema za sunčanje i štite ih od ultraljubičastih zraka. Ženka nilskog konja u laktaciji daje mleko bele boje, ali ono, zahvaljujući kombinaciji pomenutih kiselina, nema čisto belu, već rozikastu boju.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.