Frizijski konj: Crni Holanđanin, zvezda istorijskih spektakala

Potomci pastuva Paulusa pripadaju 2.000 godina staroj, autohtonoj, snažnoj, vatrenoj i inteligentnoj rasi: imena ždrebaca od 2022. godine moraju počinjati slovima T, U ili V

Frizijski konj izgleda kao da je izašao pravo iz bajke: blistave crne dlake, lepršave grive i repa i moćne građe.

To je drevna rasa koja je dokazala vrednost u bezbroj disciplina, od bojnog polja do cirkusa i kasačkih trka, a u današnje vreme u dresuri i vožnji. Smatra se jedinom preživelom autohtonom holandskom rasom (iz provincije Frizija) i veruje se da sedam posto populacije ovih konja čuva u svojim genima 2.000 godina staru krv frizijskih predaka.

Preporučujemo

Tri sačuvane linije

Frizijci su stari više od dva milenijuma: njihova rodovna knjiga nastala je u Holandiji 1879. godine. Ona promoviše interesovanje za ovu drevnu rasu širom sveta, uspostavljanje programa uzgoja radi održavanja i usavršavanja jedinstvenih karakteristika jednog od najlepših konja na svetu. Slogan koji ga prati je da je “snažan, vatren, inteligentan i superioran. On kao da je svestan svog vekovnog nasleđa i mesta koje zauzima u mnogim srcima.”

Frizijski konji se mogu naći na svim kontinentima, u više od 70 zemalja, sa preko 70.000 registrovanih grla. Postoji mnogo pravila i propisa koji regulišu registraciju, selekciju pastuva i inspekciju mladih grla. Od 2022. primenjuju se pravila za imena ždrebaca rase koja treba da počinju slovima T, U ili V.

Iako je rasa dobro plasirana u modernom obliku, drevni tekstovi svedoče da je frizijac bio važna rasa stotinama godina. Još 150. godine nove ere dokumenti potvrđuju da su frizijci korišćeni u borbama kao ratni konji. Neki istoričari ističu da je Vilijam Osvajač jahao frizijca, arhetipskog ratnog konja, hrabrog i okretnog, koji je bio dovoljno jak da nosi ratnika u oklopu.

Prvi pisani dokazi o nazivu frizijski konj potiču iz nemačkih dokumenata 16. veka. Rasa je bila posebno omiljena u 18. veku, kad je frizijac ne samo vukao plug, već i učestvovao na popularnim kasačkim trkama. U Holandiji u 19. veku predstavljao je statusni simbol i bio “vozač” kočija bogatih zemljoposednika. Tada je uspostavljena i matična rodovna knjiga frizijaca. Međutim, rasa je skoro izumrla i ostala na tri priplodna pastuva. Srećom, usledio je program uzgoja koji je, uprkos nekoliko dramatičnih trenutaka, omogućio rasi ne samo da preživi, već i da procveta.

Svojevremeno je ukrštan sa orijentalnim rasama i andaluzijskim konjem: tako je stvoren lagan, elegantan konj pogodan za vožnju kočijom. Zahvaljujući naporima ljubitelja rase, frizijac ima preko osamdeset licenciranih pastuva. Postoje samo tri sačuvane linije: Tetman 205, Age 168 i Ritske 202. Sve potiču od pastuva Paulusa 121, koji je oždrebljen 1913. godine, i vodi poreklo od grla upisanih u prvu matičnu knjigu.

Moćan i elegantan

Frizijski konji su uzgajani da budu isključivo crni. Pre oko 100 godina, postojao je manji broj dorata (kestenjastosmeđih grla), ali je crna boja postala preduslov upisa u matičnu knjigu. Dorati frizijci i dalje postoje: šačica pastuva nosi ovaj recesivni alel gen: veoma su retki i nisu prihvaćeni u registrima rasa, a na takmičenjima dobijaju kaznene poene. Jedina dozvoljena oznaka koju mogu imati je bela zvezda. Frizijac ima dugu, lepršavu grivu i nisko postavljen rep iste konstitucije dlake, visoko postavljen zakrivljeni vrat, debeo greben i široka prsa. Na nogama mu je karakteristična duga dlaka, tzv. kićanke.

U proseku je visok 160 cm (157-163 cm) i težak oko 600 kilograma. To je moćan konj koji kasa visokim koracima. Postoje dva tipa građe: „barokni“ frizijski konj krupne građe i frizijski sportski konj sa finijim kostima. Ovaj konj ima kompaktno i veoma mišićavo telo. Iako je prilično zdepast, spretan je i elegantan.

Miran i poslušan

Frizijski konj je prijateljski nastrojen, opušten i voljan da ugodi vlasniku i jahaču. Svestran je u upotrebi, stoga važi za korisnog porodičnog konja. Ističe se dresurnim i vozačkim programima, ali podjednako rado ide u lagane šetnje ili nedeljne vožnje. Veoma je popularan u snimanju filmova, pogotovo istorijskih drama ili rekonstrukciji važnih bitaka, jer je miran i poslušan.

Sklon genetskim bolestima

Frizijac je nažalost sklon brojnim genetskim poremećajima (patuljasti oblik, hidrocefalus, ruptura aorte i megaezofagus - otežano gutanje). Sve genetske promene doprinose njegovom relativno kratkom životnom veku od 16 godina, mada ima i grla koja žive i tri decenije.

Čistokrvni frizijci dostižu visoke prodajne cene, ali o tome odlučuje individualnost grla, pedigre, starost, temperament, obuka, poreklo i sposobnosti.

Pogledajte VIDEO, u kome je predstavljen Frederik Veliki, čuveni frizijski pastuv, poznat širom sveta kao „najzgodniji konj na svetu.” Frederik je “razbio” internet sa člancima, fotografijama i video zapisima širom društvenih medija na međunarodnom nivou. Ovaj veličanstveni pastuv bio je glavni glumac u dugometražnom filmu “Iza lepote”, gde je igrao samog sebe.

(Telegraf.rs)