Kako pravilno naneti lek i očistiti uši psu: Vodič korak po korak za bezbednu i efikasnu negu ljubimca

Zdrave pseće uši su čiste i uredne, sa bledoružičastom kožom, bez neprijatnog mirisa i iscetka, a pas ne pokazuje znakove bola prilikom dodira. Čim se pojave svrab, češanje, trešenje glavom, tamni ili žućkasti iscedak, neprijatan miris nalik kvascu, crvenilo ili bol, neophodan je pažljiv pregled i, po potrebi, čišćenje ušiju ili konsultacija sa veterinarom, navodi VCA animal hospitals.

Specifična građa psećeg ušnog kanala, koji je savijen u obliku slova „L“, pogoduje zadržavanju voska, prašine i vlage duboko u horizontalnom delu kanala. Ako se taj materijal ne ukloni, stvara idealnu sredinu za razvoj bakterija i gljivica, a upala uha može brzo preći iz akutne u hroničnu.

Izbor rastvora za čišćenje nije sporedna stvar: kvalitetna sredstva za pse formulisana su da razmekšaju vosak (cerumenolitička), blago osuše i zakisele sredinu nakon kupanja ili plivanja (sredstva sa blagim kiselinama) ili da deluju protiv bakterija i gljivica kada to preporuči veterinar. Alkohol i hidrogen-peroksid iritiraju sluznicu i mogu pogoršati problem, naročito ako postoje mikrooštećenja ili upala.

Ne primenjujte na psu kućne "vodice" i ljudske kapi za uši

Kućne mešavine sirćeta i vode, kao i preparate za ljude, ne bi trebalo koristiti bez veterinarskog saveta. Kod sumnje na oštećenu bubnu opnu, određene supstance mogu biti ototoksične; zato se uvek oslonite na sredstvo koje je veterinar odobrio za konkretno stanje. Bočicu ne delite među ljubimcima da biste izbegli prenos klica, a vrh pakovanja držite čistim i izvan ušnog kanala.

Priprema za čišćenje podrazumeva mirno okruženje, peškir ili maramicu za eventualne kapljice, nekoliko tupfera od vate ili gazu i poslastice. Rastvor je prijatniji ako je na sobnoj temperaturi, jer ako je previše hladan, može izazvati nelagodu ili osećaj vrtoglavice kod psa. Psa postavite tako da mu je telo stabilno, a glava lako dostupna. Ušnu školjku nežno podignite pravo nagore kako biste ispravili kanal. Rastvor se sipa iznad otvora, dovoljno da „ispuni“ kanal, ali bez uvlačenja vrha bočice unutra. Zatim sledi mirna, kružna masaža korena uha kroz kožu, tridesetak sekundi, dok ne osetite da se rastvor ravnomerno raspoređuje po ušnom kanalu – to pokazuje da je tečnost prodrla duboko i obavila svoj zadatak. Psu potom dopustite da otrese glavu; upravo to izbacuje rastvor i razmekšane naslage ka spolja. Unutrašnjost ušne školjke i ulaz u kanal obrišite tupferom ili gazom, samo onoliko duboko koliko prst prirodno može da dosegne. Štapići za uši nisu bezbedni: guraju nečistoću dublje, grebu kožu i mogu povrediti bubnu opnu.

Učestalost čišćenja ušiju psa

Učestalost čišćenja zavisi od psa, njegove građe i načina života. Psima sa opuštenim ušima, onima koji često plivaju ili imaju sklonost ka alergijama i hroničnom otitisu češće prija blago i pravilno čišćenje, obično jednom u dve do četiri nedelje ili posle kupanja, dok kod pasa sa zdravim i urednim ušima ponekad čišćenje nije potrebno mesecima.

Preterivanje je greška: previše tečnosti i isuviše često čišćenje remete prirodnu barijeru i podstiču upalu. Ako planirate posetu veterinaru zbog problema sa ušima, nemojte prethodno detaljno čistiti uši; lekaru je potreban uzorak sekreta za citologiju i kulturu.

Primena ušnih lekova ima smisla tek na čistoj podlozi, jer u suprotnom lek ostaje na vosku i ne dopire do mesta infekcije. Posle čišćenja uši ostaju blago otvorene, a ušna školjka podignuta, kako bi se kanal ispravio. Nakapajte tačan broj kapi prema uputstvu, pazeći da vrh bočice ostane čist i izvan uha, pa ponovo nežno masirajte koren uha da se lek ravnomerno rasporedi. Ako je obolela i unutrašnja strana ušne školjke, tanki sloj propisanog preparata nanosi se direktno na vidljiva mesta i razmazuje prstom u rukavici.

Neki veterinari vole kratku pauzu između čišćenja i terapije kako bi se izbeglo razblaživanje leka, drugi savetuju odmah nanošenje – uvek sledite uputstvo dobijeno uz konkretan preparat. Suspenzije pre upotrebe lagano promućkajte, proverite rok i čuvajte prema preporuci proizvođača.

Situacije u kojima psu ne treba čistiti uši u kućnim uslovima

Postoje situacije kada kućno čišćenje ili primena leka mogu biti rizični i kada je neophodno odmah se obratiti veterinaru. Jak bol pri dodiru, krvarenje, gnojni ili krvav iscedak, nagli gubitak ravnoteže, naginjanje glave, brzi nistagmus očiju, sumnja na strano telo ili na hematom ušne školjke zahtevaju hitan veterinarski pregled.

Često se iza „stalno prljavih ušiju“ krije alergijska bolest kože, endokrini problem ili paraziti, naročito u mladih pasa, pa je bezbednije lečiti uzrok nego neprekidno čistiti posledicu. Dok se ne razjasni dijagnoza, izbegavajte improvizacije i kombinovanje više preparata na sopstvenu ruku.

Mali trikovi čine iskustvo lakšim za psa i vlasnika. Sve radite polako, bez žurbe i podizanja tona; nagrade nakon svakog koraka menjaju percepciju postupka. Tokom kupanja pazite da voda ne ulazi u uši, a posle plivanja nežno osušite ušnu školjku; po savetu veterinara možete povremeno koristiti blagi rastvor za zasušivanje. Ako pas pokazuje strah ili otpor tokom čišćenja ušiju, zamolite veterinara da vam pokaže kako da ga držite i postepeno navikavate na čišćenje kroz kratke vežbe uz nagrade i pohvale.

Kada se tehnika savlada, uši se čiste samo kada postoji razlog, lek se nanosi precizno i u pravo vreme, a poseta veterinaru planira se ako znaci upale ne jenjavaju ili se ponavljaju. Takav pristup štiti sluh, smanjuje rizik od hroničnih upala i, što je najvažnije, čuva vašem psu komfor i dobro raspoloženje.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.