Pas ima dugotrajnu dijareju i mršavi iako normalno jede: Uzrok može biti SIBO koji niko ne može da spreči

Vaš pas ima dugotrajnu dijareju i gubi na težini, iako normalno jede? Možda pati od poremećaja poznatog kao SIBO: reč je o prekomernom razmnožavanju bakterija u tankom crevu, koje ometa varenje i iskorišćavanje hranljivih materija. Tegobe kod SIBO problema mogu trajati nedeljama ili mesecima, a ponekad su povezane sa drugim oboljenjima probavnog sistema i poznate su pod imenom disbioza.

Najčešći simptomi SIBO

SIBO je skraćenica engleskog naziva Small Intestinal Bacterial Overgrowth. Bakterije su prirodno prisutne u crevima pasa i važne su za varenje i funkcionisanje imunološkog sistema. Međutim, kada se u tankom crevu prekomerno namnože neodgovarajuće vrste bakterija, mogu da naruše njegov normalan rad. One koriste deo hranljivih materija iz svarene hrane i mogu da oštete površinu crevne sluzokože. Pošto se najveći deo hranljivih sastojaka apsorbuje upravo u tankom crevu, takve promene otežavaju njihovo iskorišćavanje i dovode do probavnih tegoba. Ovaj poremećaj poznat je i kao disbioza tankog creva, a u veterinarskoj medicini koristi se i naziv dijareja koja reaguje na antibiotsku terapiju.

Najčešći simptom je hronična, vodenasta dijareja. Stolica može biti svetla, žućkasta ili masnog izgleda, često veoma neprijatnog mirisa. Mogu se javiti i nadutost, pojačano stvaranje gasova i gubitak telesne težine. Kod pojedinih pasa primećuje se neobično ponašanje, poput jedenja nejestivih predmeta ili sopstvenog izmeta. Zanimljivo je da apetit često ostaje očuvan, a ponekad je čak i pojačan. Povraćanje, međutim, nije uobičajen znak SIBO. Ako pas često povraća ili odbija hranu, veća je verovatnoća da njegove tegobe imaju neki drugi uzrok.

Uzrok SIBO teško se otkriva

U mnogim slučajevima nije moguće utvrditi zbog čega dolazi do prekomernog razmnožavanja bakterija. Ipak, SIBO se može javiti zajedno sa drugim oboljenjima, naročito egzokrinom insuficijencijom pankreasa i zapaljenskim bolestima creva. Povezuje se i sa stanjima koja izazivaju dugotrajno zapaljenje creva, uključujući alergije na hranu. Egzokrina insuficijencija pankreasa nastaje kada ovaj organ ne proizvodi dovoljno enzima potrebnih za razgradnju hrane. Takav poremećaj varenja može doprineti promenama u ravnoteži crevnih bakterija. Određenu ulogu u nastanku SIBO ima i nasledna predispozicija: nemački ovčari mogli bi biti podložniji ovom stanju, mada se ono može javiti kod pasa bilo koje rase.

Utvrđivanje SIBO nije jednostavno jer slične simptome izazivaju različite bolesti. Veterinar zato najpre nastoji da isključi druge uzroke dugotrajne dijareje. Pregled obično uključuje analize krvi i urina. Njihovi rezultati kod pasa sa ovim poremećajem često su uglavnom uredni, ali mogu pomoći u otkrivanju drugih zdravstvenih problema. Posebno su važne analize vitamina B12, odnosno kobalamina, folata i test TLI, kojim se procenjuje funkcija pankreasa. Kod pojedinih pasa nivo folata može biti povišen, a koncentracija vitamina B12 snižena. Međutim, slični nalazi mogu se javiti i kod egzokrine insuficijencije pankreasa, pa sami po sebi nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze. Kod pasa koji slabije apsorbuju hranljive materije ponekad su snižene obe vrednosti.

Pregled stolice koristi se za isključivanje parazita i određenih zaraznih bolesti, dok uobičajena bakteriološka analiza izmeta nije pouzdana za potvrđivanje SIBO.

U zavisnosti od simptoma, veterinar može preporučiti rendgenski ili ultrazvučni pregled stomaka, a ponekad i biopsiju crevnog tkiva. Ovi pregledi prvenstveno služe za otkrivanje drugih oboljenja koja mogu doprineti nastanku tegoba.

Terapija za SIBO

Kada postoji sumnja na SIBO, može se primeniti probna terapija antibioticima. Ako se stanje psa značajno poboljša, takav odgovor može pomoći u postavljanju dijagnoze. Ponekad se preporučuje i probna promena ishrane kako bi se utvrdilo da li tegobe mogu da se ublaže odgovarajućom hranom.

Za pravilnu procenu važni su i podaci koje vlasnik daje veterinaru, posebno o trajanju simptoma, načinu ishrane, nedavnim promenama hrane i lekovima ili suplementima koje pas uzima. Korisne su i informacije o vakcinaciji i zaštiti od parazita.

Lečenje SIBO najčešće podrazumeva primenu antibiotika tokom četiri do šest nedelja. Među lekovima koji se koriste nalaze se tilozin, oksitetraciklin i metronidazol, a izbor leka i trajanje terapije određuje veterinar. Ako je nivo vitamina B12 snižen, može biti potrebna njegova nadoknada injekcijama, koje se obično daju potkožno jednom nedeljno tokom lečenja. Kod pasa sa pridruženim oboljenjima, poput egzokrine insuficijencije pankreasa, nadoknada ovog vitamina ponekad je potrebna i tokom dužeg perioda.

Veterinar može preporučiti i probiotike kako bi se uspostavila ravnoteža crevnih bakterija, naročito nakon antibiotske terapije. Kod pojedinih pasa potrebna je promena ishrane. U takvim slučajevima mogu se koristiti posebne veterinarske dijete sa hidrolizovanim proteinima ili povećanim sadržajem vlakana. Ipak, prilagođena ishrana nije neophodna svakom psu sa SIBO.

Prognoza za pse sa SIBO

Većina pasa pokazuje značajno poboljšanje tokom prve dve nedelje antibiotske terapije. Ukoliko se simptomi ne povlače, veterinar može preporučiti dodatne preglede kako bi utvrdio da li postoji drugo oboljenje.

Kod nekih pasa tegobe se ponovo javljaju nakon prestanka uzimanja antibiotika. Tada su potrebna dalja ispitivanja, posebno zbog mogućnosti da postoji osnovna bolest koja doprinosi poremećaju. Egzokrina insuficijencija pankreasa i zapaljenske bolesti creva mogu zahtevati dugotrajno, pa i doživotno lečenje.

Iako SIBO najčešće nije hitno zdravstveno stanje, određeni simptomi zahtevaju neodložno obraćanje veterinaru. To su jaka dijareja, nekontrolisano povraćanje, krv u stolici, dehidratacija, izražena slabost i malaksalost. Poseban oprez potreban je kod mladih štenaca i nevakcinisanih odraslih pasa.

Za sada ne postoji pouzdan način da se SIBO spreči, pre svega zato što njegov uzrok često ostaje nepoznat. Kvalitetna ishrana, redovna zaštita od parazita i veterinarski pregledi važni su za očuvanje zdravlja psa i pravovremeno otkrivanje mogućih problema.

Iako ovaj poremećaj može izazvati dugotrajne probavne tegobe, većina pasa dobro reaguje na odgovarajuće lečenje. Ako se simptomi vraćaju, neophodno je utvrditi da li postoji drugo oboljenje koje zahteva dodatnu terapiju.

(Telegraf.rs/PetMD)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.