Parvovirus kod pasa: Ne pomažu deterdženti i dezinfekcija, opstaje godinama u vlazi i na hladnoći

Foto: Shutterstock/Eric Isselee

Parvovirus je veoma zarazna bolest koja pogađa štence, starije pse sa oslabljenim imunitetom, kao i nevakcinisane ili nepotpuno cepljene pse. Ova bolest ima veoma neprijatne kliničke znake i može da bude fatalna. Parvovirus je prisutan u celom svetu i od njega mogu da obole svi psi, ali na sreću, vakcinacija pruža efikasnu zaštitu.

Šta je parvovirus

Parvovirus je otporan na visoke temperature i sušenje i može da preživi u okruženju tokom dužeg vremenskog perioda, čak i godinama. Pogoduju mu niže temperature i vlaga i nedostatak svetlosti. Deterdženti i dezinfekciona sredstva ne mogu da ubiju parvovirus, piše Dogzone.

Parvovirus se širi oralno i živi u digestivnom traktu pasa gde "cilja" na limfoidna tkiva u telu (uključena u proizvodnju ćelija potrebnih za imuni odgovor), a u kasnijim fazama infekcije napada koštanu srž. Bolest je veoma zarazna: postoje različiti sojevi virusa koji se razlikuju u zavisnosti od geografske lokacije, a dve vrste parvovirusa koje inficiraju pse su CPV-1 i CPV-2.

0:21

0:28

Postoji mnogo različitih tipova parvovirusa, a klinički znaci koje izazivaju variraju u zavisnosti od vrste koja je zahvaćena.

Kako psi dobijaju parvovirus

Parvovirus se prenosi oralno i širi fekalijama pasa i mačaka, a može se naći i u njihovom neposrednom okruženju, jer je izuzetno otporan i dugo opstaje, pa se psi češće zaraze na ovaj način nego direktnim kontaktom. Psi zaraženi parvovirusom šire ga svojim izmetom i pre nego što pokažu bilo kakve simptome bolesti. Rizik od infekcije je veći u domaćinstvima sa više pasa ili u sredinama gde su velike populacije pasa koncentrisane zajedno, kao što su odgajivačnice i azili.

Foto: Shutterstock/Laddawan punna

Štenci, stariji psi i parvovirus

Većina štenaca je u početku zaštićena antitelima koja dobijaju iz majčinog kolostruma, tokom prvih nekoliko nedelja života. Nakon ovog perioda njihov imunitet počinje da opada i tada su "otvoreni" za infekciju ili je dobijaju u slučaju da nisu vakcinisani. Njihovu podložnost virusu mogu povećati i stres, loša ishrana, prenaseljenost, crevni paraziti i druge infekcije.

Istraživanja su pokazala da su neke rase podložnije parvovirusu, i to: engleski špringer španijel, nemački ovčar, rotvajler, američki pit bul terijer i doberman.

Iako ređe, stariji nevakcinisani ili nepotpuno vakcinisani psi slabijeg imuniteta mogu se zaraziti parvovirusom. Navodno su i nekastrirani mužjaci stariji od 6 meseci izloženi većem riziku od razvoja kliničkih znakova parvovirusa nego nekastrirane ženke.

Simptomi parvovirusa kod pasa

Ozbiljnost simptoma parvovirusa zavisi od soja virusa kojim se pas zarazio. Ovi simptomi se obično razvijaju u roku od 5-7 dana od infekcije, ali u nekim slučajevima potrebno je čak 12-14 dana da postanu očigledni. Klinički znaci variraju od blage dijareje i nejasnih, nespecifičnih znakova do ozbiljnijih i očiglednih znakova kao što su: visoka temperatura, umor i gubitak apetita, povraćanje i krvava dijareja, oštećenje crevne sluznice, bol u stomaku, kolaps i teška dehidracija.

Treba biti oprezan sa psima koji se oporave od bolesti, jer se virus dugo izlučuje fecesom (do 8 nedelja).

Foto: Shutterstock//ilike

Prevencija parvovirusa

Vakcinacija je glavna prevencija protiv parvovirusa kod pasa i veoma je efikasna u obezbeđivanju imuniteta. Štence treba držati podalje od okruženja gde postoji verovatnoća da se inficiraju pre nego što budu vakcinisani. Štenci dobijaju vakcinu u periodu od 6-8 nedelja, zatim od 10-12 nedelja i potom u 14-16 nedelja. Starijim psima (sa godinu dana) treba dati dopunsku vakcinaciju, a zatim ponoviti svake 3 godine.

Ako se sumnja na parvovirus ili je on potvrđen kod psa, treba ga odmah izolovati od drugih pasa kako bi se sprečilo širenje zaraze. Psa treba hitno odvesti veterinaru kako bi odmah dobio tretman i po mogućstvu bio izolovan. Postoje stroge procedure koje omogućavaju da se virus ne proširi na odeću ili obuću, pa vlasnik dobija smernice o dezinfikciji doma i bašte kako bi se što više smanjio rizik da virus preživi u okruženju.

Lečenje parvovirusa kod pasa

Psi se mogu oporaviti od parvovirusne infekcije, a njihovo lečenje usmereno je na poboljšanje kliničkih znakova i ublažavanje štetnih efekata virusa, u vidu davanja tečnosti i elektrolita za borbu protiv dehidracije uzrokovanih povraćanjem i dijarejom, pored antibiotika koji smanjuju moguće posledice uzrokovane sekundarnim bakterijskim infekcijama. Ovaj tretman treba da bude intenzivan da bi pas oporavio.

Parvovirusna infekcija može izazvati mnogih sekundarnih komplikacija. Štenci koji prežive prva 4 dana bolesti se potpuno oporave. Prema nekim procenama, ukupna stopa preživljavanja je 68 do čak 92 posto, ukoliko se odmah pristupi lečenju.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.