Hepatitis kod psa: Šta se dešava sa upaljenom jetrom, koji su uzroci, simptomi i posledice bolesti

Zapaljenje jetre različitog porekla, koje može imati akutni ili hronični tok, naziva se hepatitis, a karakterišu ga oštećenje hepatocita (ćelija tkiva jetre), poremećaj funkcije jetre i pojava sistemskih smetnji u metabolizmu. Jetra, kao centralni metabolički organ, učestvuje u detoksikaciji, sintezi proteina i održavanju homeostaze, pa njeno oštećenje ima široke posledice po ceo organizam.

Uzroci hepatitisa kod psa

Uzroci hepatitisa kod pasa mogu biti infektivni, toksični, metabolički ili imunološki. Od infektivnih agenasa najvažniji su: Canine adenovirus tip 1 (CAV-1), uzročnik infektivnog hepatitisa pasa (hepatitis contagiosa canis, HCC) i Leptospire, najčešće Leptospira interrogans serovarijeti canicola i icterohaemorrhagiae: oni izazivaju leptospirozu koja može imati i izražen hepatotropni karakter.

Od toksičnih uzroka značajni su: dugotrajna primena određenih lekova (npr. fenobarbital, ketokonazol, karprofen, tetraciklini), trovanje pesticidima, hlorisanim ugljovodonicima i aflatoksinima, ingestija otrovnih biljaka (npr. Senecio, Crotalaria), kao i industrijskih toksina (teški metali, ksilitol). Prema toku i kliničkom ispoljavanju, hepatitis kod pasa može biti perakutni, koji karakteriše nagli tok sa brzim uginućem, često bez izraženih simptoma, akutni hepatitis kog karakterišu izraženi znaci oštećenja jetre, opšta intoksikacija i poremećaji probavnog sistema, i hronični hepatitis koji nastaje kao posledica dugotrajnog oštećenja jetre, koje može nastati posle akutne infekcije (posebno kod HCC i leptospiroze), toksične izloženosti ili imunoloških poremećaja, a isto tako može biti vezan za pojedine rase, kako navodi MSD veterinary manual, i samim tim učestaliji kod rasa poput labradora, dobermana ili maltezera.

Nastanak i razvoj hepatitisa kod psa

Patogeneza zavisi od uzročnika, ali osnovni mehanizam je sličan: oštećenje hepatocita i poremećaj mikrocirkulacije u jetri. Kod infekcije CAV-1, virus se razmnožava u limfnom tkivu ždrela i tonzilama, a zatim hematogeno (putem krvi) dospeva u jetru, gde izaziva nekrozu i hemoragije (krvarenja), kao posledicu izrazite hepato- i endoteliotropnosti, kako navodi MSD veterinary manual.

Kod leptospiroze, bakterije ulaze kroz oštećenu kožu ili sluzokože, raznose se krvlju i talože u jetri i bubrezima, uzrokujući hepatocelularnu degeneraciju i ikterus (žuticu). Toksične materije deluju direktno citotoksično na hepatocite ili indirektno putem stvaranja reaktivnih metabolita, što dovodi do oksidativnog stresa i upalne reakcije. U hroničnim slučajevima, trajno oštećenje hepatocita podstiče fibrozu, regenerativne čvorove i postepeno nastajanje ciroze.

Klinička slika, simptomi i terapija hepatitisa kod psa

Klinička slika zavisi od uzroka, ali osnovni simptomi obuhvataju: povišenu temperaturu, depresiju, gubitak apetita, povraćanje, dijareju, bolnost u predelu jetre, žuticu, poremećaj koagulacije (krvarenja po sluzokožama) i promene na očima ("blue eye" ili plavo oko kod adenovirusne infekcije). Kod leptospiroze su česte i promene na bubrezima – poliurija, polidipsija i uremični zadah. U teškim slučajevima nastaje hemoragični sindrom, hepatična encefalopatija, koma i smrt.

Hronični hepatitis napreduje sporo, često neprimetno. Psi postaju apatični, gube na težini, krzno gubi sjaj, javlja se povremena žutica, ascites i znakovi portalne hipertenzije. U kasnim fazama razvija se ciroza, sa trajnim oštećenjem jetre i nepovratnim poremećajem njene funkcije. Kod akutnih oblika jetra je uvećana, tamna, krhka, sa žarištima nekroze i hemoragijama. Kod leptospiroze su izraženi i znaci oštećenja bubrega i žutica tkiva. Kod toksičnih hepatitisa nalaze se degenerativne promene (masna degeneracija i centrolobularne nekroze), često praćene ascitesom. Kod hroničnog hepatitisa jetra postaje žućkasta, čvornata, sa izraženom fibroznom pregradom između lobulusa – tipičan izgled cirotične jetre.

Terapija se zasniva na otklanjanju uzroka (ako je poznat), zaštiti hepatocita i ublažavanju sistemskih poremećaja. Kod virusnih i leptospirnih infekcija primenjuju se: rehidratacija, infuzije elektrolita i glukoze, vitamini B kompleksa, hepatoprotektori (silimarin, SAMe), a kod leptospiroze antibiotici (penicilin, doksiciklin). Kod toksičnih oštećenja neophodno je odmah prekinuti izlaganje toksinu i primeniti sredstva za detoksikaciju (aktivni ugalj, acetilcistein kod trovanja lekovima). Ishrana treba da bude lako svarljiva, sa kvalitetnim proteinima u umerenoj količini i bez suvišnih masti. Kod hroničnog hepatitisa važna je dugotrajna hepatoprotektivna terapija i praćenje funkcije jetre.

Prevencija hepatitisa kod psa

Najvažnija preventivna mera je vakcinacija protiv CAV-1 i leptospira, sprovedena u skladu sa veterinarskim programom imunizacije. Vakcinacija štenadi počinje od 6–8 nedelja starosti, sa revakcinacijom prema uputstvu veterinara. Pored imunizacije, neophodna je higijena i dezinfekcija prostora, izbegavanje kontakta sa potencijalno inficiranim životinjama, kao i pažljivo rukovanje lekovima i hemikalijama koje mogu oštetiti jetru. Kvalitetna ishrana i redovni veterinarski pregledi dodatno smanjuju rizik od razvoja hroničnih i toksičnih oblika hepatitisa. Hepatitis kod pasa je kompleksno oboljenje koje može nastati delovanjem različitih uzročnika (virusnih, bakterijskih, toksičnih ili imunoloških). Iako klinička slika može varirati od blage do smrtonosne, zajedničko im je oštećenje vitalnog organa, odnosno jetre. Pravovremeno prepoznavanje simptoma, laboratorijska dijagnostika i adekvatna terapija su od presudnog značaja za ishod bolesti. Međutim, najvažniji stub zaštite ostaje prevencija, prvenstveno putem vakcinacije i odgovorne brige o ishrani i zdravlju životinja.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.