Dolazi NIOTKUDA, većina vlasnika pasa ne zna da ona postoji: Da li ste čuli za razornu "trulež iz Alabame"?

Alabamska trulež je smrtonosna bolest pasa za koju većina vlasnika kućnih ljubimaca nikada nije čula. Sa stopom preživljavanja od samo 10 procenata kod ljubimaca čiji su bubrezi pogođeni alabamskom truleži, ovo retko oboljenje jedno je od najsmrtonosnijih kod pasa, a većina vlasnika i ne zna da ono postoji. Ono što "alabamsku trulež" čini tako razornom jeste to što kada primetite da nešto nije u redu sa vašim psom, on već može da živi svoje poslednje minute. Jedan vlasnik koji je izgubio svog koker španijela zbog ove bolesti izjavio je da niko od njegovih poznanika nije čuo za ovu bolest, dok je drugi opisao kako je gledao svog vipeta kako se od zdravog i razigranog psa pretvara u veoma bolesnog za samo tri nedelje. Nažalost, ove priče nisu izuzeci, već alarmantan obrazac koji se pojavljuje svake zime. Pitanje je samo: da li biste znali da prepoznate znake "truleži iz Alabame"?

Šta je alabamska trulež

Alabamska trulež je retka i potencijalno smrtonosna bolest koja oštećuje krvne sudove u koži i bubrezima psa i pogađa ljubimce širom Velike Britanije od 2012. godine. Iako je bolest dobila ime nakon što su se hrtovi razboleli na trkama pasa u Alabami 80-ih godina prošlog veka, ovo je u najvećoj meri problem vlasnika pasa iz Engleske. Bolest je poznata i kao "kožna i bubrežna glomerularna vaskulopatija", a skraćenica ovog naziva je CRGV ("kožna" se odnosi na kožu, "bubrežna" i "glomerularna" na bubrege, a "vaskulopatija" na krvne sudove). Alabamska trulež uzrokuje stvaranje sitnih ugrušaka u najmanjim krvnim sudovima u telu psa što uzrokuje povrede kože i bubrega.

Bolest se obično javlja zimi i u proleće, najčešće od novembra do maja, sa jasnim sezonskim obrascem povezanim sa faktorima okoline. U SAD nije bilo prijavljenih slučajeva od prvobitne epidemije 80-ih godina prošlog veka.

Šta uzrokuje alabamsku trulež

Tačan uzrok alabamske truleži je nepoznat, iako je izolovana, ali još neidentifikovana bakterija za koju se veruje da uzrokuje CRGV. Veterinari veruju da bolest može biti uzrokovana bakterijom ili toksinom, a nedavne studije ukazuju na postojanje bakterijskog soja ešerihije koli koji proizvodi toksine, a oni bujaju u vlažnom i blatnjavom zemljištu tokom hladnog i vlažnog vremena. Psi koji hodaju po zaraženom zemljištu mogu dobiti manje posekotine ili ogrebotine na šapama ili nogama, što otvara put ulasku ovih toksina. Slučajevi su prijavljeni širom Engleske, pogotovo u oblastima New Forest i Mančester. Još nije poznato kako je bolest stigla u Veliku Britaniju ili da li bakterija postoji u drugim državama u okruženju.

Koji su simptomi alabamske truleži

Prema rečima veterinara, tipični znaci alabamske truleži su: rane na koži i otkazivanje bubrega.

Rane na koži: psi imaju čireve ili lezije na šapama ili potkolenicama. Ovi čirevi variraju po veličini, broju i težini: neki se pojavljuju kao blago crvenilo kože, dok drugi podsećaju na male posekotine. Ako pas ima dugu dlaku ili niste primetili ranu, on će preterano lizati šape. Većina rana pojavljuje se na šapama, ali kod nekih pasa viđaju se na licu, stomaku, grudima, abdomenu ili čak u ustima. Ovi čirevi se lako mogu zameniti za posekotinu ili ubod, međutim, pojavljuju se iznenada i bez povrede koja bi ih izazvala. U nekim slučajevima čirevi mogu biti veliki i izazvati jak otok. Neki psi imaju samo ovaj simptom i obično se dobro oporavljaju.

Znaci zahvaćenosti bubrega: ozbiljno stanje koje razviju drugi psi je otkazivanje bubrega. Ako se to desi, pas će biti veoma tih, neće imati apetit i često će balaviti ili povraćati. Osim toga, pas će biti veoma žedan i piti više vode, u nekim slučajevima bez mokrenja. Ovi simptomi se mogu razviti istovremeno sa čirevima ili nekoliko dana kasnije. Ako pas pokazuje bilo kakve promene u apetitu, više pije, povraća ili je letargičan, to bi mogli biti znaci akutnog oštećenja bubrega, pa bi trebalo odmah kontaktirati veterinara. Nažalost, samo 10 procenata pasa koji razviju bolest bubrega preživi, a zbog čega neki psi imaju teži oblik alabamske truleži trenutno nije poznato.

Ako se kod psa pojave simptomi oboljenja, odmah ga odnesite veterinaru. Za pse kojima počnu da otkazuju bubrezi, rana identifikacija bolesti i rano lečenje su najbolja šansa za preživljavanje.

Koliko je česta alabamska trulež

Nažalost, odgovor na ovo pitanje nije poznat: između 2012. i novembra 2025. godine, 330 slučajeva CRGV potvrđeno je širom Velike Britanije, dok je u 2024. godini bilo 19 potvrđenih slučajeva. U 2025. godini do sada zabeležena su dva slučaja. Međutim, dijagnoza se obično potvrđuje tek nakon obdukcije. Pravi broj obolelih pasa gotovo sigurno je mnogo veći, jer brojni psi mogu imati manje rane na koži i oporaviti se bez ikakve formalne dijagnoze. Alabamska trulež može da postane veoma ozbiljna bolest koja će pogađati sve rase pasa bez razlike između starosti ili pola. Ono što alabamsku trulež čini posebno zastrašujućom je koliko malo znamo o njoj, jer se ne zna zašto psi obolevaju ili koji psi će kasnije razviti bolesti opasne po život. Iz tog razloga je teško savetovati kako najbolje možemo zaštititi pse. Jedan vlasnik psa izjavio je za BBC nakon što je izgubio svog ljubimca: "Bolest se jednostavno pojavi niotkuda."

Lečenje i prevencija alabamske truleži

Surova realnost je da ne postoji lek za alabamsku trulež: rane na koži psa mogu zarastati mesecima ili pak brzo, ali ako bolest zahvati bubrege, postoji 90 posto šanse da izgubite psa. Zato zasad rano otkrivanje oboljenja ostaje jedina i prava prevencija.

Pošto tačan uzrok alabamske truleži nije potvrđen, pouzdani saveti o prevenciji su nepouzdani. Trenutno nema dokaza koji ukazuju na to da se bolest prenosi sa psa na psa i, koliko se zna, nije zarazna. Veterinari preporučuju sledeće mere predostrožnosti, posebno tokom perioda visokog rizika od novembra do maja:

* Držite se podalje od blatnjavih šumskih područja, polja i drugih vlažnih vegetacijskih regija tokom perioda visokog rizika, posebno posle kiše.

* Detaljno operite psa posle šetnji, i posebnu pažnju obratite na potkolenice i šape. Očistite i dezinfikujte sva područja sa ogrebotinama kože odmah nakon kratke šetnje kako biste smanjili šanse za ulazak toksina kroz rane.

* Redovno pregledajte noge psa posle šetnje i ukoliko ugledate neke rane, posavetujte se sa veterinarom.

Većina posekotina nije zabrinjavajuća, ali ako pronađete ranu koja se pojavila bez povrede, posavetujte se sa veterinarom.

(Telegraf.rs/Kinship)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.