Kapak vašeg psa se spustio, a zenica je sužena: Ako pripada OVIM RASAMA, u pitanju je Hornerov sindrom

Hornerov sindrom kod pasa predstavlja neurološki poremećaj koji nastaje kada dođe do oštećenja simpatičkog nervnog puta koji povezuje mozak sa okom i strukturama lica. Promene se pojavljuju iznenada i na prvi pogled deluju zabrinjavajuće, ali sam sindrom najčešće nije bolan i ne utiče direktno na vid psa. Najprepoznatljiviji znaci su sužene zenice, spušten gornji očni kapak, uvučena očna jabučica i izražen treći očni kapak. Promene se najčešće javljaju na jednoj strani lica, mada Hornerov sindrom može zahvatiti i obe strane.

Iako sam po sebi uglavnom nije opasan, njegova pojava zahteva veterinarski pregled, jer iza karakterističnih promena na oku može da se krije drugi zdravstveni problem.

Preporučujemo

Hornerov sindrom tipičan za određene rase pasa

Nervni put koji kontroliše određene funkcije oka prolazi složenom putanjom kroz telo. Nervni impulsi kreću iz mozga, prolaze kroz kičmenu moždinu, grudni koš i vrat, a zatim nastavljaju prema strukturama glave i oku. Zbog toga oštećenje na različitim mestima duž ovog puta može dovesti do gotovo istih promena na oku.

Među poznatim uzrocima Hornerovog sindroma su infekcije srednjeg ili unutrašnjeg uha, različite povrede, tumori i druga oboljenja koja mogu oštetiti nerve. Sindrom se može pojaviti i nakon ugriza druge životinje, saobraćajne traume ili drugih povreda glave, vrata i predela ramena.

Među mogućim uzrocima navodi se i vestibularna oboljenja, dijabetes, bolest međupršljenskih diskova, pojedina oboljenja oka, krvne ugruške, infekcije i apscese, kao i određena neurološka oboljenja. Međutim, u približno polovini slučajeva uzrok oštećenja ne može da se utvrdi. Tada se govori o idiopatskom Hornerovom sindromu.

Poremećaj se može javiti kod pasa bilo koje rase i uzrasta, ali se češće registruje kod pasa između pet i osam godina. Među rasama kod kojih se češće sreće navode se labrador retriver, zlatni retriver, doberman, vajmarski ptičar, šetlandski ovčar i škotski ovčar.

Kako se prepoznaje Hornerov sindrom

Četiri karakteristične promene na oku (sužene zenice, spušten gornji očni kapak, uvučena očna jabučica i izražen treći očni kapak) često su dovoljne da veterinar posumnja na Hornerov sindrom, ali je mnogo važnije utvrditi šta je dovelo do oštećenja nerva. Zbog toga pregled obično obuhvata detaljan fizički, neurološki, očni i pregled ušiju. Veterinar može proveriti stvaranje suza, očni pritisak i stanje rožnjače, a određene kapi za oči mogu pomoći u proceni funkcije simpatičkog nervnog puta.

U zavisnosti od nalaza i simptoma psa, mogu biti potrebne i dodatne analize, uključujući krvnu sliku i biohemijske analize, pregled urina, rendgensko snimanje grudnog koša i vrata, CT ili magnetnu rezonancu. Kod sumnje na infekciju uha može se analizirati i materijal iz ušnog kanala. Dodatna dijagnostika posebno je važna kada postoje i drugi neurološki simptomi. U zavisnosti od mesta oštećenja, uz promene na oku mogu se javiti slabost ili paraliza prednjih ekstremiteta, poremećaj koordinacije, abnormalno postavljanje šapa, problemi sa žvakanjem ili druge neurološke promene.

Lečenje Hornerovog sindroma zavisi od uzroka

Ne postoji jedan lek kojim se leči Hornerov sindrom. Terapija je prvenstveno usmerena na osnovno oboljenje koje je dovelo do oštećenja nerva. Ako je uzrok infekcija uha, leči se infekcija; ako je u pitanju povreda, tumor ili drugo oboljenje, terapija se prilagođava konkretnom problemu. Kapi sa fenilefrinom mogu se koristiti za privremeno ublažavanje vidljivih simptoma Hornerovog sindroma, ali one ne uklanjaju osnovni uzrok problema.

Prognoza zato u velikoj meri zavisi od toga šta je izazvalo oštećenje nerva. Kod idiopatskih slučajeva simptomi se često spontano povlače tokom nekoliko nedelja, mada oporavak može trajati i duže.

Hornerov sindrom sam po sebi uglavnom nije životno ugrožavajuće stanje, nije bolan i obično ne utiče na vid. Ipak, iznenadnu promenu izgleda oka ne treba ignorisati, jer isti simptomi mogu biti prvi znak bolesti ili povrede koju je potrebno lečiti.

Posebno je važno odmah potražiti veterinarsku pomoć ako su se promene pojavile nakon saobraćajne nesreće, pada, ugriza ili druge ozbiljne traume.

(Telegraf.rs/PetMD)