Neželjeno parenje psa: Koliko vremena imate da reagujete i šta ne smete preskočiti ako ne želite štence

Reproduktivno zdravlje pasa važan je deo veterinarske medicine, a odluke koje se odnose na planiranje legla, neželjeno parenje, prekid graviditeta ili sterilizaciju ženki mogu imati dugoročne posledice po zdravlje i kvalitet života životinje. Prekid graviditeta i sterilizacija pasa nisu isti postupci, iako ih vlasnici često poistovećuju, napominje veterinar Andrija Branković. On objašnjava da svaka od ovih procedura ima svoje indikacije, prednosti i ograničenja, zbog čega se odluka o njihovoj primeni uvek donosi nakon pregleda i procene zdravstvenog stanja životinje. Ove dve procedure predstavljaju različite veterinarske postupke koji imaju različitu svrhu i primenjuju se u različitim situacijama. Dok se prekid graviditeta razmatra kada je trudnoća neželjena ili predstavlja rizik po zdravlje ženke, sterilizacija je trajna metoda kontrole reprodukcije koja ujedno ima važnu preventivnu ulogu u sprečavanju pojedinih ozbiljnih bolesti.

Kada vlasnik posumnja da je došlo do neželjenog parenja, najvažnije je da se što pre obrati veterinaru. Ne završava se svako parenje graviditetom, zbog čega je prvi korak potvrda da je ženka zaista ostala skotna. U zavisnosti od vremena koje je proteklo od parenja, veterinar će odabrati odgovarajuću dijagnostičku metodu kako bi potvrdio graviditet i procenio njegov stadijum i tek nakon toga može se razgovarati o mogućnostima lečenja i doneti najbezbednija odluka za životinju.

Kada i kako se izvodi prekid graviditeta kod ženke

Prekid graviditeta nikada ne bi trebalo posmatrati kao rutinsku proceduru ili zamenu za odgovorno planiranje razmnožavanja. Prekid graviditeta najčešće se razmatra nakon neželjenog parenja, ali i kada trudnoća predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik za kuju ili kada postoje medicinske indikacije zbog kojih nastavak trudnoće nije preporučljiv.

Prilikom donošenja odluke veterinar uzima u obzir starost životinje, njeno opšte zdravstveno stanje, reproduktivnu istoriju, prisustvo drugih oboljenja i trajanje graviditeta. Svaki slučaj zahteva individualan pristup, jer ne postoji univerzalno rešenje koje odgovara svim kujama.

U ranim fazama graviditeta u pojedinim slučajevima moguće je sprovesti medikamentozni prekid trudnoće. Ovakva terapija zasniva se na primeni lekova koji deluju na hormonalne procese neophodne za održavanje graviditeta i primenjuje se isključivo pod nadzorom veterinara.

Tokom lečenja neophodne su kontrole kako bi se potvrdilo da je trudnoća uspešno prekinuta i da nije došlo do komplikacija. Samostalna primena hormonskih preparata ili drugih lekova može izazvati ozbiljna krvarenja, infekciju materice, nepotpun prekid graviditeta ili trajno ugroziti reproduktivno zdravlje kuje, zbog čega se ovakvi pokušaji nikada ne preporučuju.

Kada medikamentozni prekid nije moguć ili bezbedan, veterinar može preporučiti hirurški zahvat. U najvećem broju slučajeva to podrazumeva sterilizaciju gravidne ženke, odnosno uklanjanje jajnika i materice, čime se istovremeno prekida trudnoća i trajno sprečava mogućnost budućih graviditeta. Operacija tokom graviditeta tehnički je zahtevnija nego rutinska sterilizacija, jer je materica uvećana i bogatije prokrvljena, pa je pravovremeno javljanje veterinaru od velikog značaja.

Sterilizacija ženke sprečava nekoliko ozbiljnih oboljenja

Za razliku od prekida graviditeta, sterilizacija je planirana hirurška procedura koja se najčešće izvodi kod zdravih kuja koje nisu namenjene uzgoju. Osim što sprečava neželjena legla, sterilizacija značajno smanjuje rizik od razvoja pojedinih bolesti reproduktivnog sistema. Među njima se posebno izdvaja piometra – gnojna upala materice koja predstavlja jedno od najhitnijih stanja u veterinarskoj medicini. Ovo oboljenje najčešće se javlja nekoliko nedelja nakon teranja, a prvi simptomi mogu biti malaksalost, gubitak apetita, pojačana žeđ, učestalo mokrenje, povraćanje i povišena telesna temperatura. Kod otvorenog oblika bolesti javlja se gnojni iscedak iz polnog otvora, dok kod zatvorenog oblika spoljašnji znaci mogu potpuno izostati. Bez pravovremenog lečenja piometra može dovesti do sepse, pucanja materice i uginuća životinje.

Sterilizacija ima značajnu ulogu i u prevenciji tumora mlečnih žlezda. Rizik od njihovog razvoja znatno je manji kod kuja koje se sterilišu pre ili neposredno nakon prvog teranja, zbog čega se ovaj zahvat smatra jednom od najvažnijih preventivnih mera u veterinarskoj medicini. Pored toga, sterilizacijom se sprečavaju neželjeni graviditeti, lažne trudnoće i određeni poremećaji reproduktivnog sistema koji se češće javljaju kod nesterilisanih kuja.

Ipak, ne postoji jedinstven odgovor na pitanje kada je najbolje vreme za sterilizaciju. Odluka zavisi od više faktora, uključujući rasu, veličinu psa, brzinu rasta, opšte zdravstveno stanje i eventualne planove vlasnika za uzgoj. Kod pojedinih velikih rasa preporučuje se da se sa zahvatom sačeka završetak intenzivnog razvoja skeleta, dok kod drugih pasa rana sterilizacija donosi više koristi nego rizika. Upravo zbog toga odluku o vremenu izvođenja zahvata treba doneti zajedno sa veterinarom.

Sama operacija danas spada među najčešće izvođene hirurške zahvate u veterinarskoj praksi. Zahvaljujući savremenim anesteticima, monitoringu pacijenta i unapređenim hirurškim tehnikama, sterilizacija se kod zdravih životinja smatra bezbednom procedurom. Kao i svaka operacija, ipak nosi određeni rizik, zbog čega se pre zahvata preporučuju klinički pregled i, po potrebi, laboratorijske analize kako bi se procenilo opšte zdravstveno stanje kuje.

Oporavak ženke posle sterilizacije

Nakon operacije neophodan je period oporavka koji najčešće traje deset do četrnaest dana. Tokom tog vremena potrebno je ograničiti fizičku aktivnost, sprečiti lizanje operativne rane zaštitnom kragnom ili postoperativnim odelcem i redovno kontrolisati izgled reza. Crvenilo, otok, neprijatan miris, iscedak ili naglo pogoršanje opšteg stanja predstavljaju znakove zbog kojih je potrebno odmah potražiti pomoć veterinara.

Kod pojedinih kuja nakon sterilizacije može doći do usporavanja metabolizma i povećanja apetita, ali sama operacija nije uzrok gojaznosti. Uz pravilno izbalansiranu ishranu, kontrolisane obroke i redovnu fizičku aktivnost većina pasa bez problema održava optimalnu telesnu masu tokom čitavog života.

Među vlasnicima i dalje postoje brojne zablude o sterilizaciji, a jedna od najčešćih jeste da ženka mora makar jednom da se okoti kako bi bila zdravija. Za ovu tvrdnju ne postoje naučni dokazi. Takođe, sterilizacija ne menja osnovni karakter psa niti utiče na njegovu privrženost porodici. Promene koje se mogu javiti uglavnom su povezane sa prestankom delovanja polnih hormona, poput izostanka teranja i ponašanja vezanih za reproduktivni ciklus.

Bez obzira na to da li je reč o neželjenom parenju ili planiranoj sterilizaciji, odluku ne bi trebalo donositi bez stručnog saveta. Pravovremeni pregled omogućava veterinaru da proceni zdravstveno stanje kuje, objasni prednosti i rizike svake procedure i preporuči rešenje koje će biti najbezbednije za konkretnu životinju. Odgovorno planiranje reprodukcije, redovni veterinarski pregledi i blagovremena reakcija predstavljaju najbolji način očuvanja reproduktivnog i opšteg zdravlja kuje, zaključuje veterinar Andrija Branković.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.