Pas ima bezbolni otok ispod vilice ili na vratu: Ne dirajte ga i ne gnječite, možda je u pitanju MUKOKELA

Mekani otok ispod vilice ili na vratu ljubimca na prvi pogled možda deluje bezazleno, naročito ako pas ne pokazuje da ga boli. Ipak, iza takve promene ponekad se krije salivarna mukokela, odnosno sialokela – nakupljanje pljuvačke u okolnim tkivima nakon oštećenja pljuvačne žlezde ili njenog kanala.

Pljuvačne žlezde stvaraju pljuvačku koja preko svojih kanala dospeva u usnu duplju. Kada se žlezda ili kanal ošteti, pljuvačka može početi da curi u okolna tkiva umesto u usnu duplju, gde se postepeno nakuplja i formira oteklinu.

Salivarna i cervikalna mukokela kod pasa

Salivarna mukokela smatra se najčešćim poremećajem pljuvačnih žlezda kod pasa. Može nastati u različitim delovima glave i vrata, u zavisnosti od toga koja je žlezda ili kanal zahvaćen. U mnogim slučajevima tačan razlog oštećenja nije moguće utvrditi. Mogući uzroci uključuju povrede pljuvačne žlezde ili kanala, ugrize, žvakanje oštrih predmeta, ali i naglo istezanje ili trzaj vrata.

Kada se pljuvačka nakuplja ispod kože vrata ili ispod vilice, nastaje takozvana cervikalna mukokela. Upravo je tada vlasnik najčešće primeti kao meku oteklinu koja postepeno raste i obično nije bolna. Zbog toga promena može dugo delovati bezazleno. Pas često normalno jede, pije i ponaša se uobičajeno, dok se ispod kože polako povećava količina nakupljene pljuvačke.

Gde se kod psa može pojaviti mukokela

Međutim, mukokela ne mora uvek da se pojavi na vratu. Ako se pljuvačka nakuplja ispod jezika, nastaje sublingvalna mukokela, poznata i kao ranula. Oteklina u tom području može početi da ometa uzimanje hrane, žvakanje ili gutanje. Ređi, ali ozbiljniji oblik nastaje kada se pljuvačka nakuplja u području ždrela. Takva faringealna mukokela može otežati gutanje, ali i suziti disajne puteve i izazvati probleme sa disanjem.

Mukokela se može razviti i u području obraza ispod oka. Ovaj oblik je ređi, ali oteklina može uticati na položaj očne jabučice.

Izgled otekline zato zavisi od mesta na kojem se pljuvačka nakuplja. Tipična promena na vratu je meka, elastična i bezbolna masa koja postepeno raste. Bol i povišena temperatura nisu uobičajeni kod nekomplikovane mukokele, ali se mogu pojaviti ako dođe do infekcije.

Dijagnostikovanje mukokele kod psa

Važno je da vlasnik ne pokušava sam da proceni o kakvoj se oteklini radi. Sličan izgled mogu imati apscesi, ciste, uvećani limfni čvorovi ili tumorske promene, pa veterinarski pregled služi i tome da se isključe drugi mogući uzroci.

Veterinar će najpre pregledati i opipati oteklinu. Salivarna mukokela često ima mekanu strukturu ispunjenu tečnošću, ali se dijagnoza obično potvrđuje uzimanjem sadržaja tankom iglom. Iz otekline se tada može dobiti gusta, sluzava tečnost nalik pljuvački. Pregled uzorka pomaže da se mukokela razlikuje od apscesa, ciste ili tumorske promene.

U pojedinim slučajevima potrebna je i dodatna dijagnostika. CT snimanje može pomoći da se preciznije utvrdi odakle pljuvačka curi i koja je pljuvačna žlezda zahvaćena.

Trajno rešenje – hirurško uklanjanje

Puko pražnjenje otekline iglom može privremeno smanjiti njenu veličinu, ali uglavnom ne rešava uzrok. Sve dok oštećena žlezda ili kanal nastavljaju da propuštaju pljuvačku, tečnost se može ponovo nakupljati. Zbog toga se ponavljano pražnjenje ne smatra trajnim rešenjem. Osim što se mukokela često ponovo formira, čestim ubadanjem iglom postoji i rizik da se u tkivo unesu bakterije i razvije infekcija.

Najčešće trajno rešenje je hirurško uklanjanje zahvaćene pljuvačne žlezde i njenog kanala. Kod pasa se često uklanjaju mandibularna i sublingvalna žlezda sa zahvaćene strane, jer su anatomski veoma blisko povezane. Kod pojedinih oblika mukokele mogu biti potrebni i drugačiji hirurški zahvati, u zavisnosti od mesta na kojem se pljuvačka nakuplja.

Prognoza nakon odgovarajućeg hirurškog lečenja uglavnom je dobra, ali je važno ukloniti izvor curenja pljuvačke kako bi se smanjila mogućnost ponovnog nastanka otekline. Posebno brzo treba reagovati ako oteklina počne naglo da raste, pas teško guta, odbija hranu ili pokazuje znake otežanog disanja. Promena koja spolja izgleda kao bezbolna kvrga na vratu tada može postati mnogo ozbiljniji problem.

Salivarna mukokela zato je dobar primer zašto svaku novu i postepeno rastuću oteklinu na vratu ili ispod vilice psa treba pokazati veterinaru. Iako sama oteklina često nije bolna, problem se obično vraća sve dok se ne ukloni izvor curenja pljuvačke.

(Telegraf.rs/VCA hospitals)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.