Pas promuklo laje i zviždi dok diše: Dijagnoza je paraliza grkljana, a OVE RASE najčešće obolevaju

Pas promuklo laje i zviždi dok diše? Ako je u pitanju paraliza grkljana, OVE RASE najčešće obolevaju

Paraliza grkljana (paralysis laryngis) predstavlja jedno od najčešćih oboljenja gornjih disajnih puteva kod pasa. Karakteriše se delimičnom ili potpunom nemogućnošću otvaranja glasnih žica i hrskavica grkljana tokom udisaja, zbog čega vazduh otežano prolazi do pluća. U normalnim uslovima mišići grkljana pri svakom udisaju šire otvor disajnog puta kako bi vazduh nesmetano prolazio. Kada dođe do oštećenja živaca koji pokreću ove mišiće, pre svega povratnog grkljanskog živca (nervus laryngeus recurrens), hrskavice ostaju u zatvorenom položaju. Posledica je suženje disajnog puta, otežano disanje i povećan napor koji pas ulaže prilikom svakog udaha. Paraliza grkljana može biti urođena ili stečena.

Paraliza grkljana: Urođeni i stečeni oblik i smptomi oboljenja

Urođeni oblik paralize grkljana znatno je ređi i javlja se kod štenadi već u prvim nedeljama ili mesecima života. Genetska predispozicija opisana je kod pojedinih rasa, među kojima su rotvajler, bulterijer, dalmatinac i veliki pirinejski pas. Stečeni oblik paralize grkljana mnogo je češći i uglavnom pogađa starije pse velikih i gigantskih rasa, a najčešće se dijagnostikuje kod labradora, zlatnog retrivera, bernskog planinskog psa, njufaundlendera i nekih goniča.

Kod velikog broja starijih pasa paraliza grkljana nije izolovan problem, već predstavlja deo šireg neurološkog poremećaja poznatog kao Geriatric Onset Laryngeal Paralysis Polyneuropathy (GOLPP). U pitanju je progresivna polineuropatija kod koje, pored živaca grkljana, postepeno stradaju i drugi periferni nervi. Zbog toga se kod obolelih pasa s vremenom javljaju slabost zadnjih nogu, otežano ustajanje, nesiguran hod i smanjena koordinacija pokreta.

Ređi uzroci stečene paralize uključuju povrede vrata, komplikacije nakon hirurških zahvata, tumore u predelu vrata ili grudnog koša, kao i pojedina metabolička oboljenja, među kojima se posebno izdvaja hipotireoidizam. Simptomi se najčešće razvijaju postepeno, zbog čega ih vlasnici u početku često pripisuju normalnom starenju psa. Jedan od prvih znakova može biti promena ili promuklost laveža, uz povremeno kašljanje i zagrcnjavanje tokom uzimanja hrane ili vode. Kako bolest napreduje, javlja se karakteristično bučno disanje praćeno oštrim zviždukom pri udisaju (stridor). Pas se brže zamara, sve teže podnosi fizičku aktivnost i izrazito teško podnosi visoke spoljašnje temperature.

Toplo i vlažno vreme, fizički napor, stres ili uzbuđenje dodatno pogoršavaju simptome. Budući da psi regulaciju telesne temperature velikim delom ostvaruju upravo disanjem, nemogućnost normalnog otvaranja grkljana može dovesti do pregrevanja organizma, toplotnog udara i ozbiljne respiratorne krize. U najtežim slučajevima dolazi do izrazitog otežanog disanja, plavičaste boje sluzokoža, kolapsa i gušenja: takvo stanje predstavlja hitan veterinarski slučaj koji zahteva momentalnu intervenciju.

Postavljanje dijagnoze, lečenje i rizici

Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljnog kliničkog pregleda, a potvrđuje direktnim pregledom grkljana pomoću laringoskopa pod blagom sedacijom ili kratkotrajnom anestezijom. Tokom pregleda veterinar procenjuje da li se aritenoidne hrskavice pravilno pomeraju pri svakom udisaju. Kako bi se utvrdio mogući uzrok bolesti i isključila druga oboljenja, često se rade rendgenski snimci grudnog koša i vrata, laboratorijske analize krvi, uključujući ispitivanje funkcije štitaste žlezde, a po potrebi i neurološki pregled ili dodatna dijagnostika ukoliko postoji sumnja na tumorski proces.

Način lečenja zavisi od težine kliničke slike. Kod pasa sa blažim simptomima primenjuju se konzervativne mere koje podrazumevaju ograničavanje fizičke aktivnosti, izbegavanje boravka na visokim temperaturama, održavanje optimalne telesne težine i korišćenje ama umesto klasične ogrlice kako bi se smanjio pritisak na vrat.

Kod pasa sa izraženim respiratornim tegobama ili povećanim rizikom od gušenja, hirurška intervencija predstavlja terapiju izbora. Najčešće se izvodi unilateralna lateralizacija aritenoidne hrskavice, poznata i kao tie-back procedura, tokom koje se jedna strana grkljana trajno fiksira u otvorenom položaju. Time se značajno poboljšava prolazak vazduha i olakšava disanje. Iako većina pasa nakon operacije pokazuje značajno poboljšanje kvaliteta života, zahvat nosi određene rizike. Pošto grkljan više ne može potpuno da se zatvori tokom gutanja, postoji povećana mogućnost ulaska hrane ili vode u disajne puteve i razvoja aspiracione upale pluća. Zbog toga je nakon operacije neophodno pridržavati se svih preporuka veterinara. Hranu i vodu treba davati na način koji smanjuje rizik od zagrcnjavanja, a svako pojavljivanje kašlja, povišene telesne temperature, malaksalosti ili otežanog disanja zahteva hitan pregled zbog moguće aspiracione pneumonije.

Prognoza zavisi od uzroka bolesti, opšteg zdravstvenog stanja psa i pravovremenosti lečenja. Većina pasa nakon uspešno izvedene operacije ponovo može normalno da diše i vodi kvalitetan život, iako kod onih sa GOLPP sindromom neurološki simptomi mogu postepeno napredovati.

Pravovremeno prepoznavanje prvih znakova bolesti i rana veterinarska dijagnostika imaju ključnu ulogu u sprečavanju životno ugrožavajućih komplikacija. Svaku promenu disanja, promuklost laveža ili otežano podnošenje fizičke aktivnosti kod starijih pasa trebalo bi shvatiti ozbiljno i što pre potražiti savet veterinara.

(Telegraf.rs/Merck Veterinary Manual)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.