Alergije muče i životinje: Kako ih zaštititi od “živih rana” i zašto nije dobro da im dajemo naše namirnice

U organizaciji Udruženja za brigu o životinjama Ventura, Dr.VET suplementi za pse i mačke i Kinološkog društva 5Zona, u hotelu “Crystal” u Beogradu održan je Pet forum, koji je okupio ljubitelje i vlasnike životinja, udomitelje, stručnjake, brojne predstavnike medija, ali i one čiju svakodnevnicu obogaćuju bića koja nas vole bezuslovno i za čije živote i dobrobit smo odgovorni mi, ljudi.

Izuzetno posećen događaj, organizovan na visokom nivou uz zanimljiv edukativni program posvećen zdravlju, nezi i vaspitanju pasa, otvorila je interaktivnim, informativnim, ali pre svega stručnim predavanjem o alergijama kućnih ljubimaca dr vet. med. Natalija Milčić Matić, dermatolog Ambulante za kožne bolesti Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.

I naši ljubimci su podložni alergijama, a to nam najčešće poručuju češanjem

Svrab (pruritus) i češanje su neki od najčešćih simptoma zbog kojih vlasnici dovode pse i mačke kod veterinara. Kada su uzrok alergije, situacija je ista kod kod ljudi: moramo da naučimo da živimo sa njima, jer ne mogu da se izleče.

Da li je svaki svrab i češanje zapravo alergija

- Ne baš, ali kada imamo potvrdu da je to u pitanju, možemo da damo odgovarajuću terapiju i umanjimo simptome. Dermatološki pregled dugo traje, jer je najvažnija detaljna anamneza. Ona podrazumeva niz pitanja o prirodi simptoma: kada su počeli, koliko traju, da li ih je bilo ranije, šta se u međuvremenu menjalo u životu ljubimca i slično. Takođe, često se događa da su vlasnici subjektivni, pa daju potpuno različite informacije. Ponekad i lažu, jer ih je sramota da kažu da problem ili svrab postoji mesecima, a nisu doveli životinju na pregled - rekla je u uvodnom delu predavanja dr Natalija Milčić Matić.

Koliko puta je normalno da se pas počeše u toku dana, a koliko mačka

Posetioci Pet foruma bili su u prilici da pogađaju koliko puta je očekivano i normalno da se njihovi ljubimci počešu tokom dana. Odgovori su u svojevrsnoj licitaciji varirali od samo nekoliko do 100, a tačan odgovor za pse je - dvadeset.

Što se tiče mačaka, optimalnim se smatra jedan minut češanja dnevno i sat vremena lizanja. A kada se ljubimci češu ili ližu na stolu za pregled, to je alarm, kako kaže doktorka, za agresivnu terapiju, budući da su najverovatnije u pitanju šuga ili jak atopijski dermatitis. Ovaj vid alergijske reakcije obično je izražen u sezoni polinacije (oprašivanja) i to na ambroziju koja je veoma jak alergen i za životinje.

Kako prepoznati atopijski dermatitis

Dr Milčić Matić je naglasila i da za nju kao stručnjaka “brojanje” češanja nije relevantno za lečenje sve dok se na koži ne pojave promene u vidu lezija, crvenila, krasti, problema sa dlakom… Kod atopijskog dermatitisa svrab je u početku najčešće izražen na licu, šapama, u preponama i pazuhu (kao i kod ljudi), oko ušiju… Oštećenja kože, bubuljice, suvoća i nedostatak dlake, ali i masna i tamno prebojena koža neprijatnog mirisa pojavljuju se kasnije, opisala je doktorka uz prezentaciju fotografija nimalo lepih i prijatnih “na oko”.

Alergija pasa na pljuvačku buva: Mali - veliki uporni krvoločni neprijatelji, koji prave velike probleme

Ako pas grize lumbosakralni (donji deo) leđa, ima buve - našli ih, ne našli - jasna je dermatolog, uz detaljno objašnjenje zašto ove male napasti prave velike probleme, koji mogu biti izuzetno traumatični i za pse i za vlasnika.

- Pljuvačka buve je izuzetno jak alergen. Kod osetljivih pasa može da prouzrokuje veoma burnu reakciju, pa će se svrab i češanje širiti i na ostale delove tela. Buve po psu ne skaču, osim kada pokušate da ih izvadite. Do tada neumorno šetaju po koži psa. Kada skaču, čine to najviše od svih živih bića u odnosu na svoju visinu (do 30 cm) i preskaču razdaljinu 110 puta veću od njihove dužine. Buva može da skoči čak 30.000 puta bez zaustavljanja. Ženka buve može da proizvede oko 20.000 novih buva za 60 dana. Buve su izdržljive, voda im ne može ništa i mogu dugo bez hrane, pa praktično mogu ponovo da “ožive”.

Kako ispravno zaštititi psa od buva

Pse je neophodno tretirati (štititi) tokom cele godine i to na četiri sedmice, ne na mesec dana, uz praćenje uputstva zbog pravilnog doziranja u odnosu na kilažu psa i mogućih neželjenih efekata.

- Kada buve vidimo na psu, potrebno je minimum tri meseca da bismo ih se rešili - upozorila je dr Milčić Matić, koja u cilju najefikasnije zaštite ne sugeriše upotrebu prirodnih preparata budući da su, prema njenim rečima, upitni i efekat i toksičnost.

Alergija na hranu i opasne namirnice: Da li naši psi jedu ono što im treba, što vole, ili ono što mislimo da im je potrebno

Alergijske reakcije na hranu kod pasa mogu biti imunološke i neimunološke (tolerancija, osetljivost, toksičnost), objasnila je na Pet forumu dr vet. med. Natalija Milčić Matić i dodala da je u tom smislu veoma važan način na koji čuvamo hranu. Sirova hrana je, upozorava, posebno za osetljive životinje rizična zbog moguće kontaminacije i veće potentnosti sirovih alergena u odnosu na termički obrađene.

- Suva hrana može da postane plesnjiva, pa je najbolje čuvati je u vakuum-posudama, zbog mikrotoksina. Važno je znati da grožđe (i sirovo i suvo) može da izazove niz burnih reakcija, iako još uvek nismo sigurni koji tačno mehanizam ih pokreće. Kao i kod ljudi, mnoge životinje su intolerantne na laktozu i ne treba da piju mleko, mada su problemi češći kod mačaka nego kod pasa. Kada posumnjamo da je pas alergičan na hranu, prvo izbacujemo govedinu, mlečne proizvode, pšenicu, jagnjetinu (koja je ranije smatrana hipoalergenskom hranom) i piletinu. U slučaju alergije kod mačaka, izbacujemo i ribu - precizira veterinar.

Zašto pse ne treba izlagati duvanskom dimu, davati im da “licnu” pivo i kafu: Šta je istina o čokoladi

Za posetioce je prava poslastica, a u skladu sa jednom od tema bila diskusija o čokoladi, koja uvek izaziva dosta kontroverzi i dilema, a kako se ispostavilo i zabluda. Dakle, hoće li pas umreti ako pojede čokoladu?

- Ako zanemarimo pitanje da li je psima potrebno da jedu čokoladu, odgovor će mnoge iznenaditi. Psi smeju da jedu čokoladu, ali je vrlo važno pitanje količine i vrste. Bela čokolada dolazi u obzir, mlečna ne baš… Primera radi, pas od 20 kilograma sme da pojede i do 150 grama mlečne čokolade, crne dvostuko manje. Postoje tabele koje jasno kažu prema kilaži ko bi šta i koliko smeo bez posledica. Problem je teobromin, alkoloid koji se nalazi u čokoladi a koji može da dovede do visoke toksičnosti, čak i do neuroloških simptoma. Iz iste grupacije je i kofein, pa tako psima ne treba davati ni kafu, a ni pivo - istakla je doktorka veterinarske medicine.

Nešto što često konzumiramo može ozbiljno da ugrozi zdravlje psa

Dakle, nije problem ako zaboravimo da sklonimo čokoladu, ali…

- Žvaka je nešto što zbog ksilitola (veštačkog zaslađivača) može značajno da naškodi psu. Duvanski dim za neke od njih takođe može da bude alergen, pa ne bi bilo dobro da osetljivi psi budu u takvom ambijentu - pregršt korisnih saveta je na Pet forumu dala dr vet. med. Natalija Milčić Matić, dermatolog Ambulante za kožne bolesti Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.

(Marijana Rajić/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.