Američki obojeni konj: Pegavi lepotan iz zaboravljene prerije

Američki obojeni konj je popularna rasa sa belim ili tamnim šarama.

Ne postoje dva ista konja ove rase! Bele mrlje javljaju se kao zvezda ili “plamen” i prekrivaju bilo koju osnovnu boju dlake. Obojeni (paint) konj je vrlo sličan pinto konju i na prvi pogled ih je nemoguće razlikovati. Međutim, paint je ime zvanične rase konja, dok je pinto oznaka šara. Postoji mnogo rasa konja koje imaju pinto dlaku: “gipsi vanner”, “velsh cob”, mustang, minijaturni konj, islandski konj i američki sedlasti konj, piše Horseyhooves.

Ovi konji su popularni na rančevima: imaju ujednačen temperament, osećaj za stoku koju prate, brzi su i okretni, posebno na kratkim relacijama. Snažnog i dobro izbalansiranog tela i moćnih zadnjih nogu, teški su od 430 do 550 kilograma, a visoki od 150 do 162 centimetara. Njihov očekivani životni vek je 30 godina.

Obojeni konj je veoma popularna rasa. Odgovara jahačima i vlasnicima svih nivoa iskustva. Ističe se u raznim konjičkim sportovima, kao radni ali i solidni konj za jahanje. Gaji se zbog jedinstvenog dezena dlake, druželjubivosti, smirenog ponašanja, inteligencije, atletizma i sposobnosti za obuku. Zbog snage, brzine, okretnosti i izdržljivosti, tradicionalno je korišćen za transport i rad.

Prvi registrovani priplodni pastuv obojenih konja bio je crno-beli tobijano Bandits Pinto. Još jedan pastuv po imenu Gunner, rođen 1993. godine, bio je poznat po dobrom temperamentu i atletizmu, sakupivši mnoge pobeda u takmičenjima. Osim toga, Gunner je postao otac mnogim šampionskim grlima.

Istorija "obojenih"

U šesnaestom veku, španski kolonizatori su u Severnu Ameriku doneli prethodnike "obojenih" konja sa andaluzijskim ili arapskim genima zahvaljujući kojima su imali karakterističnu pegavost. Veruje se da je Kortes doneo pegavog pastuva u Severnu Ameriku koji je bio i rodonačelnik rase “obojenih” konja. Mnogi od ovih konja su lutali po kontinentu, dok ih nisu odveli Indijanci koji su ih poštovali i gajili. Britanski kolonisti kasnije su preoteli ove konje i ukrstili ih sa drugim rasnim konjima, kako bi stvorili jakog i inteligentnog radnog konja. Neki potomci bili su pegavi, dok su drugi zadržali pretežnu boju. Kasnijom selekcijom iz uzgoja su isključeni konji sa previše bele boje.

Tri boje rase

Tri glavne boje obojenih konja su tobijano, overo i tovero, kao i njihove varijacije (overo ima nekoliko varijacija). Neki obojeni konji pokazuju osobine povezane sa bojom dlake, kao što su žućkasti ton, plave oči i ružičasta koža na njušci. Ovo je najtipičnije za konje sa sabino genetikom.

Tobijano je najčešća boja. Bela dlaka je raspoređena na vertikalnoj ravni sa više belih nego tamnih delova. Tobijano konji često imaju tamno obojene glave sa belim oznakama poput zvezde, trake ili plamena. Njihova griva i rep takođe mogu biti dvobojni, u zavisnosti od rasporeda šara na telu. Imaju boju preko jednog ili oba boka, sa zaobljenim belim mrljama oko grebena i repa.

Overo se odnosi na mnoštvo belih šara nazubljenih, nepravilnih ivica, raspoređenih na horizontalnoj ravni. Overo na španskom znači „kao jaje“ i opisivao je pegave konje u Južnoj Americi. Za razliku od tobijanosa, overo imaju više tamne boje. Tamne noge i leđa su tipične odlike, često u kombinaciji sa belim licem i plavim očima. Preko tela imaju nepravilne bele mrlje, iako su im leđa obično jednobojna. Noge su obojene, ali mogu imati bele čarape.

Američko udruženje “Paint Horse” (APHA) zvanično priznaje tri overo varijacije: okvir overo, sabino i belu. Međutim, genetičari su identifikovali druge različite varijacije obrasca. Okvir overo je uobičajena overo varijacija, nazvana tako zbog jednobojnog „okvira“ oko belih oznaka. Fleke unutar okvira imaju nepravilne, oštre ivice tipične za overo uzorak. Nažalost, ova upečatljiva boja povezana je sa genetskim poremećajem poznatim kao smrtonosni beli sindrom. Iako se ovaj gen retko pojavljuje, konji koji ga nose mogu ga preneti na svoje potomstvo. Ždrebad sa belim sindromom stižu na svet u čisto beloj boji sa plavim očima i ružičastom kožom. U početku izgledaju zdrava, ali im je crevni trakt nekompletan zbog čega ih treba humano eutanazirati. Srećom, živimo u doba genetskog testiranja, pa je na odgajivačima odgovornost da se izbegne rađanje potomstva sa eventualnim smrtonosnim belim genom.

Kaliko uzorak je najraznovrsniji među overo varijacijama: ovi konji imaju nepravilne bele mrlje, razbacane po telu bez posebnog rasporeda. Karakteristična je bela boja na nogama, često povezana sa belim mrljama na telu. Nepravilne oznake na glavi su takođe tipične za kaliko, ali se obično ne protežu dalje od očiju.

Sabino na španskom jeziku znači „pegav“, što se odnosi na jedinstveni obrazac ovog varijeteta. Sabinosi imaju šare overo uzorka - visoke bele oznake na nogama, trbušne mrlje i bele mrlje na licu pored očiju.

Beli varijeteti podrazumevaju prskane bele konje koji kao da su umočeni u belu farbu. Nesvakidašnjeg izgleda, poprilično su retki, imaju plave oči i bele oznake na nogama, trbuhu i glavi. U zavisnosti od toga koliko je šara jaka, prskani beli vrhovi i oznake će se pojaviti na repu i odmah ispod gornje linije. Varijetet skoro čisto belih konja, sa obojenim mrljama samo na ušima i delu vrata, ima pomalo čudno ime koje se prevodi kao "medicinski šešir". Ovaj retki beli uzorak može da potiče od overo i tovero krvnih loza. Pigmentisana područja se ponekad nalaze na leđima, boku, grudnom košu i korenu repa. “Ćelavo lice” je šaljiv naziv za jednobojne konje sa belim oznakama samo na glavi i potkolenicama. Ovi konji su plavooki, imaju roze nos i široke bele oznake na licu.

Tovero

Kao što ime kaže, tovero kombinuje tobijano i overo karakteristike. Primer ovog uzorka bi bio overo koji ima bele oznake na leđima ili tobijano sa tamnom glavom i plavim očima. Donji deo tela im je belo obojen, a gornji delovi glave, grudi i bokovi su obojeni. Neki tovero konji imaju plave oči. Svi uzorci boje mogu biti prošarani belim dlačicama, poznatim kao roan.

Obojeni konji sa manje šara i oznaka ispunjavaju uslove za registraciju kod APHA, uprkos tome što nemaju priznati beli uzorak. Oni su uglavnom crni, zelenkasti i kestenjasti, ali dolaze i u drugim bojama. Zahvaljujući genetici, često imaju potomstvo sa belim šarama. Najređi su konji sa varijacijama overo i tovero šara. Ovo su uglavnom beli konji, sa obojenom dlakom isključivo neposredno iza ušiju ili desno od njih. Indijanci su verovali da ovi konji imaju posebne moći i da ne mogu nauditi jahaču. Zbog toga su ih jahali najcenjeniji članovi plemena - iscelitelji i poglavice.

Ishrana i zdravlje

Američki obojeni konji treba da jedu kvalitetnu travu, seno, žitarice i neke vrste voća i povrća, uz povremeni dodatak vitamina i minerala. Ova rasa podložna je gojaznosti, pa konje ne treba preterano hraniti. Ipak, skloni su nekim genetskim zdravstvenim problemima. Najopasniji je smrtonosni beli sindrom. Neki konji mogu biti samo nosioci gena i imati normalan život. Ali ždrebad sa dve kopije gena se obično rađaju sa belom dlakom i plavim očima. Zbog nerazvijenosti creva kod njih se brzo ispolje kolike. Bolest je neizlečiva i ždrebe ugine za nekoliko dana. Neki varijeteti mogu biti skloni hiperkalemijskoj periodičnoj paralizi, genetskom poremećaju koji uzrokuje trzanje mišića i slabost. Neki su pak u opasnosti od nasledne regionalne dermalne astenije, poremećaja koji slabi tkivo.

Obojenog američkog konja treba pažljivo negovati, timarenjem i četkanjem najmanje jednom ili dva puta nedeljno (grla na paši) ili svakodnevno (grla koja su samo u štali). Svakodnevni pregled kopita je obavezan.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.