Pas se ponekad "zaledi", zaboravi komande i počne da luta noću: Šta je pseća demencija i može li se usporiti

Kada se pas približi poznim godinama, ponekad se jave promene u ponašanju i načinu na koji razmišlja, slično onome što se kod ljudi naziva demencija. Kod pasa se to stanje zove kognitivna disfunkcija, a stručnjaci ga često označavaju akronimom CDS (engl. Canine Cognitive Dysfunction Syndrome). To nije normalno "staračko" ponašanje, već degenerativno stanje mozga koje utiče na pamćenje, orijentaciju i ponašanje psa. Uzrok ovog poremećaja je postepeno propadanje moždanih ćelija koje se dešava s godinama.

Znaci kognitivne disfunkcije

Kako pas stari, neuroni u mozgu — ćelije koje prenose informacije — gube funkciju, a u mozgu se talože i proteinske naslage (uglavnom beta‑amiloid), što remeti međusobnu komunikaciju ćelija i dovodi do pogoršanja mentalnih sposobnosti.

Preporučujemo

Prvi znaci kognitivne disfunkcije mogu biti suptilni i lako ih je pomešati sa „normalnim“ starenjem. Međutim, promena je naučno povezana sa degenerativnim promenama u mozgu, a ne samo sa godinama. Psi sa CDS‑om često počinju da pokazuju simptome kao što su dezorijentacija i gubljenje u poznatom prostoru, zaglavljivanje u uglovima ili stajanje u kome su „zalepljeni“ i gledaju u prazno.

Još jedan uobičajen znak CDS jeste promena u interakciji sa ljudima i drugim životinjama — pas koji je bio društven može iznenada postati povučen ili, obrnuto, neočekivano prisan i nervozan. Promene u obrascima spavanja i buđenja, poput lutanja po kući noću ili spavanja danju, takođe su česti simptomi.

Druge promene koje vlasnici mogu primetiti uključuju zaboravljanje ranije naučenih komandi, ponašanje popuštanja — uriniranje ili defekaciju u kući iako je pas ranije bio uredan — kao i smanjeni interes za aktivnost, igru ili okruženje. Povećana anksioznost, strahovi, nervoza i čak agresivnost u situacijama koje su pre bile uobičajene takođe mogu biti deo slike. Kognitivna disfunkcija najčešće se javlja kod starijih pasa — obično nakon 9–10 godina života, ali znaci se mogu pojaviti i kasnije, kako pas nastavi da stari.

Dijagnoza i terapija kognitivne disfunkcije

Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničkih znakova i isključivanja drugih bolesti koje mogu izgledati slično, kao što su bolovi, problemi sa zglobovima, gubitak vida ili sluha i sistemska oboljenja. Veterinar će najpre detaljno pregledati psa i može preporučiti analize krvi, urina ili druge pretrage kako bi se isključili drastičniji uzroci simptoma.

Ne postoji lek koji potpuno uklanja ovu bolest, ali postoje strategije koje mogu usporiti napredovanje i poboljšati kvalitet života psa. To uključuje određene dijete bogate antioksidansima i esencijalnim mastima, stimulativne interakcije — kao što su igra i mentalne vežbe — i, u nekim slučajevima, medikamentoznu terapiju, Za specifične simptome kao što su anksioznost mogu se dati i lekovi koje veterinar proceni potrebnim.

Pored toga, plan prilagođene ishrane, dodaci koji podržavaju funkcionisanje mozga i promena životne sredine (više stimulacije, rutina, igračke) mogu pomoći da pas zadrži bolju funkciju mozga i osećaj sigurnosti. Rano prepoznavanje promena i blaga intervencija često daju bolje rezultate u održavanju kvaliteta života starijih pasa.

Iako kognitivna disfunkcija ne može biti potpuno izlečena, puno pažnje, pravilna nega i dobra saradnja sa veterinarom mogu pomoći da se simptomi umanje i da pas nastavi da živi što udobnije i sa više radosti u svojim starijim godinama.

(Telegraf.rs/ Cornell)