Nova studija tvrdi: Ovo ponašanje može biti znak demencije kod vašeg psa

Foto: Pixabay/annette1209

Vlasnici pasa svesni su tužne ali realne činjenice da će njihovo divno štene za samo nekoliko godina postati starac.

Iscrpljujuće su sedmice u kojima svu pažnju i veliki deo vremena posvećujemo štenetu koje treba da se nauči osnovama higijene, ponašanja u domu i odnosa sa drugim ljudima i životinjama.

Ali, isto tako moramo priznati da se godine koje provedemo sa ljubimcem neumitno nanižu i da ponekad nismo svesni koliko brzo prolete.

0:40

0:14

Kinolozi kažu da mali psi postaju starci između 7. i 10. godine, dok je kod većih rasa to period oko 6. godine, piše Rd. Dok dlaka na njihovim licima postaje bela, možemo da opazimo i da postaju dezorijentisani i zbunjeni.

Nedavna istraživanja sa Državnog univerziteta Severne Karoline nagoveštavaju da se kognitivna disfunkcija ne javlja samo kod čoveka, već muči i naše četvoronožne prijatelje. Ovo istraživanje ukazuje na mnoge sličnosti u znacima dementnosti kod ljudi i pasa.

Znaci demencijie kod pasa

Promene u ponašanju psa ukazuju na kognitivnu disfunkciju, od besciljnog lutanja do zaglavljivanja u ćoškovima prostorija u domu. Jedan od pokazatelja dementnosti psa, prema navodima studije, jeste brzina kojom stariji psi hodaju i ona može direktno da bude povezana sa zdravljem njegovog mozga. Dr Nataša Olbi, autor studije, kaže da je "brzina hodanja kod ljudi povezana sa kognitivnim padom". Pod pretpostavkom da se isto dešava kod pasa, studija je uključivala merenje brzine hoda psa bez povoca kod odraslih pasa, koji su služili kao kontrolna grupa, i kod starijih pasa. Stariji psi su prošli dodatne kognitivne testove, a njihovi vlasnici su popunili upitnik za kognitivnu procenu. Nalazi su otkrili da su stariji psi, koji su se kretali sporije, pokazali izraženiji kognitivni pad, kao što je procenjeno kroz upitnik i kognitivno testiranje.

Foto: Pixabay/hansbenn

Merenje brzine hoda psa

Merenje brzine hoda psa nije tako jednostavno kao što se čini, jer psi drže korak sa onim ko ih vodi. Zato su obavljeni testovi sa psima kojima je testirana brzina hoda dok hodaju na povocu, a potom i bez njega. Otkriveno je da pas na povocu kontroliše brzinu dok hoda, ali i da nema mnogo razlike kad je slobodan. Saznanje o brzini hoda bez povoca omogućava da se vidi koliko je stariji pas fizički sposoban i psihički motivias da ubrza hod kad mu se ponudi hrana.

Zanimljivo je da veličina psa nije bila odlučujuća za "ubrzanje", odnosno sporije hodanje. Stariji psi u poslednjoj četvrtini svog životnog veka bili su sporiji od zrelih pasa, bez obzira na njihovu veličinu. Ovaj pad sličan je onom kod ljudi koji usporavaju hod približavajući se drugom delu životnog veka.

Foto: Pixabay/anjagh

Brzina hodanja psa i kognitivni pad

Dr Olbi naglašava duboku vezu između mobilnosti i kognicije, dve ključne stavke koje se menjaju sa starenjem. Smanjena pokretljivost dovodi do smanjenog uticaja na nervni sistem, čime se pokazuje veza između brzine hodanja i demencije.

Zaključak ovog istraživanja je dvostruk: ustanovljena korelacija između brzine hoda i demencije kod pasa odražava isto dešavanje kod ljudi, a jednostavnost metodologije testiranja, koja je kratka i motivisana hranom, služi kao osnovni test otkrivanja starenja kućnih ljubimaca.

Stoga promena brzine hoda psa koji stari mogu da budu rani znak kognitivnog pada. Konsultujte se sa veterinarom u vezi sa promenama kod psa sa kojima ćete se suočiti kako biste bili spremni da mu pružite najbolju pomoć i negu u njegovim zlatnim godinama.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.