Povišen krvni pritisak kod pasa: Podmuklo tinja, vidi se na OČIMA i ne sme da pređe OVU VREDNOST

Povišen krvni pritisak kod pasa, odnosno sistemska hipertenzija, spada u probleme koji mogu dugo da postoje „u tišini“, a da vlasnik ništa ne primeti. Pas može delovati sasvim uobičajeno, jesti, šetati i biti raspoložen, dok se u pozadini krvni sudovi postepeno oštećuju pod stalnim pritiskom. Zbog toga je povišeni krvni pritisak važan ne samo kao broj na aparatu, već kao stanje koje s vremenom opterećuje srce i krvne sudove, a zatim „udara“ tamo gde je tkivo najosetljivije – u oči, bubrege i mozak.

Krvni pritisak je mera sile kojom krv pritiska zidove arterija i uobičajeno se prikazuje kroz dve vrednosti: sistoličku, koja nastaje u trenutku kada se srce steže i potiskuje krv, i dijastoličku, koja odgovara fazi opuštanja srca. Kod pasa je dijastolički pritisak teže pouzdano izmeriti, pa se u praksi često oslanjamo prvenstveno na sistoličku vrednost. Kao okvir, pritisak niži od 150 mmHg smatra se normalnim. Vrednosti oko 160 mmHg traže dodatnu proveru i posmatraju se kao „zona predhipertenzije“, dok se hipertenzija postavlja kada se pritisak dosledno meri iznad 180 mmHg. Važna reč je „dosledno“, jer jedna povišena vrednost nije isto što i dijagnoza.

Uzroci i simptomi hipertenzije kod psa

Hipertenzija kod pasa često ne daje jasne, „školske“ simptome. Ipak, kada se znaci pojave, najčešće su posledica oštećenja ciljnih organa. U očima mogu nastati promene na mrežnjači, a ponekad se gubitak vida desi naglo, što vlasnika potpuno zatekne. Može se videti i krvarenje u oku. Povišen pritisak može pogoršati ili ubrzati oštećenje bubrega, a može se javiti i krv u mokraći. Kod nekih pasa prisutno je krvarenje iz nosa bez jasnog razloga. Srce može razviti šum, a povećava se i rizik od stvaranja ugrušaka. Kada su zahvaćeni mozak i nervni sistem, vlasnici ponekad primete promene u ponašanju, dezorijentaciju, slabost, pa čak i napade, a u najtežim situacijama mogu nastupiti koma i smrt. Drugim rečima, hipertenzija je podmukla baš zato što dugo deluje ispod radara, a onda se prvi znak pokaže kao komplikacija.

Kod pasa je povišen krvni pritisak najčešće posledica nekog drugog problema. Postoje tri osnovna „puta“ nastanka hipertenzije: prvi je primarna ili idiopatska hipertenzija, kada se ne pronađe jasan uzrok, ali je ona kod pasa ređa. Drugi je sekundarna hipertenzija, koja se najčešće vezuje za osnovnu bolest. Među stanjima koja se posebno izdvajaju nalaze se Kušingova bolest, hronična bolest bubrega i dijabetes, kao i feohromocitom, odnosno tumor nadbubrežne žlezde. Povišen pritisak se može povezati i sa ishranom, sa policitemijom (povećanim brojem crvenih krvnih zrnaca), ali i sa neželjenim dejstvima nekih lekova, posebno fenilpropanolamina i steroida. Treći je takozvani „efekat belog mantila“, odnosno kratkotrajno povišenje pritiska zbog straha i uznemirenosti tokom pregleda. To nije prava hipertenzija i obično se smiruje kada se stres ukloni, ali može da zavara ako se oslonimo na jednu jedinu vrednost.

Dijagnostikovanje se zasniva na merenju pritiska u veterinarskoj ambulanti, ali i na pravilnoj metodologiji. Postoje direktna i indirektna merenja. Direktno merenje preko arterije je najpreciznije, ali je invazivno i rizičnije, pa se uglavnom čuva za kritično bolesne pse. U rutini se koriste indirektne metode. Oscilometrijski aparati su dostupni i jednostavni, ali su manje precizni od direktnog merenja. Dopler metoda daje pouzdanije očitavanje u odnosu na oscilometriju, ali omogućava da se dobije samo sistolička vrednost. Da bi se izbegla greška zbog stresa, pritisak se obično meri više puta tokom nekoliko poseta ili u više navrata, prate se vrednosti i psu se daje vreme da se privikne na prostor, ljude i postupak merenja. U praksi, to često pravi razliku između „pas se uplašio“ i „pas zaista ima hipertenziju“.

Lečenje hipertenzije kod psa

Lečenje ima dva glavna cilja: da se spreči oštećenje organa i da se smanje ili preduprede simptomi. Čak i kada se osnovna bolest dobro drži pod kontrolom, mnogim psima su potrebni lekovi za snižavanje pritiska, često dugoročno, neretko doživotno. Uobičajeno se počinje jednim lekom, ali ako odgovor nije dovoljan, uključuje se kombinacija. Među najčešće korišćenim lekovima nalaze se enalapril kao predstavnik ACE inhibitora i amlodipin kao blokator kalcijumskih kanala. U zavisnosti od uzroka i kliničke slike, mogu se koristiti i drugi lekovi, poput fenoksibenzamina ili atenolola, kao i diuretici poput hidrohlorotiazida i furosemida. U hitnim situacijama, kada je pritisak opasno visok i postoji rizik od akutnog oštećenja organa, koriste se lekovi bržeg dejstva, poput hidralazina i nitroprusida, uz strogo praćenje.

Oporavak i dugoročno vođenje bolesti zavise od uzroka i od toga da li je do oštećenja organa već došlo. Dobra vest je da se kod nekih pasa pritisak može normalizovati kada se osnovna bolest uspešno leči ili stabilizuje. Ipak, kod većine pasa hipertenzija se ne „izleči“ jednom zauvek, već se drži pod kontrolom. Nakon uvođenja terapije, pritisak se proverava već kroz nekoliko nedelja, jer je cilj da se postigne normalna vrednost, odnosno sistolički pritisak ispod 150 mmHg. Posle toga kontrole se rade periodično, na svakih nekoliko meseci, uz procenu da li dozu treba menjati. Na kontrolama se često preporučuju i analize krvi i urina, kako bi se pratilo da li je došlo do oštećenja organa ili neželjenih efekata lekova, naročito ako pas već ima osnovnu bolest zbog koje se hipertenzija razvila.

Vlasnik u celoj priči ima važnu ulogu, ali ne u smislu kućnog „lečenja“, već u smanjenju faktora koji pogoršavaju stanje i u saradnji sa veterinarom. Psima prija kada se postupak merenja pritiska učini manje stresnim: uz strpljenje, navikavanje i pozitivno iskustvo, mnogi psi postanu mirniji, pa su i rezultati pouzdaniji. Pomaže i smanjenje stresnih situacija u svakodnevici – snažne oluje, vatromet, gužve i nagli stresori mogu doprineti skokovima pritiska. Što se ishrane tiče, stroga restrikcija soli najčešće nije nužna, ali treba izbegavati preterano slanu hranu i „ljudske“ grickalice. Najvažnije je da se preporuke o ishrani usklade sa osnovnom bolešću koju pas ima.

Koliko dugo pas može živeti sa hipertenzijom ne može se svesti na jedan broj. Trajanje i kvalitet života zavise od uzroka, od prisutnih komplikacija i od toga koliko se pritisak dobro kontroliše. Kada se pritisak stabilizuje i redovno prati, prognoza je značajno bolja, a rizik od ozbiljnih komplikacija primetno manji.

(Telegraf.rs/PetMD)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.