Znate li šta su "petit mal" i "grand mal": Oba imaju veze sa neurološkim poremećajem koji muči i naše pse

Epilepsija se manifestuje napadima koji mogu biti rezultat abnormalne aktivnosti samo u jednom delu mozga ili zahvataju sva njegova područja

Epilepsija je neurološki poremećaj centralnog nervnog sistema koji se karakteriše ponavljajućim napadima bez poznatog uzroka ili abnormalnom lezijom mozga (nastalom usled povrede ili bolesti). Drugim rečima, čini se da je mozak normalan, ali nenormalno funkcioniše. Napad je iznenadni porast električne aktivnosti mozga koji izaziva znake kao što su trzanje, drhtanje, konvulzije (napade) i grčeve.

Epilepsija pogađa muškarce i žene svih rasa, etničkog porekla i starosti, ali se pojavljuje i kod kućnih ljubimaca.

Preporučujemo

Šta uzrokuje epilepsiju kod pasa

Tačan uzrok epilepsije nije poznat, ali se sumnja na genetsku osnovu kod mnogih rasa. Uobičajene rase koje imaju veću stopu epilepsije su bigl, bernski planinski pas, border koli, bokser, koker španijel, jazavičar, zlatni retriver, irski seter, irski vučji hrt, labrador retriver, pudla, pas svetog Bernarda, šetlandski ovčar, sibirski haski, engleski špringer španijel, pembruk velški korgi i oštrodlaki foksterijer. Epilepsija je donekle česta kod pasa, ali se retko pojavljuje kod mačaka.

Koji su klinički znaci epilepsije kod pasa

Napadi mogu biti različiti po izgledu i mogu biti lokalizovani ili fokalni (kad zahvataju samo deo tela), ili pak generalizovani (pogađajući celo telo). Generalizovani napadi su češći i karakteriše ih ukočenost vrata i nogu, posrtanje i padanje, nekontrolisano žvakanje, slinjenje, "veslanje" udovima, gubitak kontrole bešike, defekacija, vokalizacija i nasilno drhtanje. Napadi mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, u proseku oko 30-90 sekundi, a ljubimac obično nije svestan okoline tokom ovog perioda. U retkim slučajevima, napadi neće prestati ili će se produžiti što se naziva epileptičnim statusom.

Nakon prestanka napada, ljubimac može izgledati zbunjeno, dezorijentisano, ošamućeno ili pospano i ovaj period se zove postiktalni period. Pre napada, mnogi ljubimci se uznemire, uplaše ili ošamute, kao da predosete nadolazeći napad.

Kako se dijagnostikuje i leči epilepsija

Epilepsija je dijagnoza isključenja i postavlja se tek nakon što se eliminišu svi drugi uzroci napada. Sprovodi se detaljna medicinska istorija i fizički pregled, nakon čega sledi dijagnostičko testiranje krvi i urina i rendgenski snimci. Dodatni testovi se odnose na ispitivanje cerebrospinalne tečnosti (CSF), kompjuterizovanu tomografiju (CT) ili magnetnu rezonancu (MRI). U mnogim slučajevima uzrok epilepsije ostaje nepoznat.

Antikonvulzanti (lekovi protiv napada) su tretman izbora za epilepsiju. Postoji nekoliko antikonvulzanata koji se najčešće koriste, a kada se lečenje započne, verovatno se nastavlja doživotno. Rizik i ozbiljnost budućih napada se pogoršava prestankom i ponovnim uzimanjem antikonvulzivnih lekova. Zbog toga se antikonvulzivni tretman često propisuje samo ako je ispunjen jedan od sledećih kriterijuma:

* ako se javi više od jednog napada mesečno (zabeležite datum, vreme, dužinu i težinu svih epizoda da biste utvrdili neophodnost lečenja)

* grupe napada: ako ljubimac ima vezane napade (jedan napad sledi drugi u veoma kratkom vremenskom periodu), stanje može napredovati do epileptičnog statusa koji je opasan po život, a karakteriše ga napad koji traje satima.

* grand mal ili teški napadi su produžene ili izuzetno nasilne epizode ​​napada.

Kakva je prognoza za kućnog ljubimca sa epilepsijom

Većina obolelih pasa dobro podnosi lekove protiv napada i žive normalno. Neki četvoronožni pacijenti nastavljaju da doživljavaju periodične napade. Mnogi psi zahtevaju povremeno prilagođavanje lekovima, a neki s vremenom zahtevaju dodavanje drugih lekova.

(Telegraf.rs)