Pembruk velški korgi: On je izuzetan porodični pas, ali se mnogo linja i pripada genetski obeleženoj rasi

Pembruk velški korgi Foto: Shutterstock/

Pembruk velški korgi je pastirski pas male do srednje veličine, niskog rasta i čvrste građe, velikih uspravnih ušiju i zdepastog repa. Ovo je pas koji se smatra izuzetnim izborom za ljubimca, iako je genetski obeležen ahondroplazijom, patuljastim rastom i pripada najnižim psima. Prema FCI klasifikaciji spada u prvu FCI grupu, među ovčarske pse i jedna je od najstarijih rasa o kojoj postoje zapisi iz 11. veka.

Istorija rase pembruk velški korgi

Ovaj pas postoji više od 1.000 godina, razvijan je u Velsu gde je bio pastirski pas, pratilac i pas čuvar. Postoje velike sličnosti između pembruka i kardiganskog velškog korgija, a ove rase su zapravo ukrštane u prošlosti. Godine 1934, zvanično su priznati kao zasebne rase. Pembruk velški korgi je manji od kardiganskog velškog korgija, a sem toga ima šiljate uši i kratak zdepast rep.

Engleska kraljica Elizabeta II držala je korgije kućne ljubimce još od 1933. godine: ovi psi imali su počasno mesto u Bakingemskoj palati.

Karakteristike, obuka i temperament pembruk velškog korgija

0:42

0:40

Korgi dostiže maksimalnu visinu u uzrastu od devet meseci: od 25 do 30 centimetara, ali mu se telo razvija do druge godine. Životni vek pembruk velškog korgija je od 12 do 15 godina.

Pembruk velški korgi je veoma inteligentan, aktivan i dobar prijatelj psima i mačkama iz domaćinstva, ali pokazuje teritorijalnost prema drugim psima i mačkama. Zato ovog psa u parku uvek treba držati na povocu. Ljubav korgija prema porodici i vlasniku je izuzetna: zauzvrat mu treba pružiti dosta fizičke aktivnosti u toku dana, u suprotnom bi mogao da razvije problematično ponašanje. Inteligentan i vredan, pembruk se ističe u stočarstvu i većini psećih sportova. On će se dobro snaći u malom stanu, uz dovoljno vežbe i mentalne stimulacije. Zbog kratkih nogu ne treba da skače gore-dole.

Pembruk velški korgi Foto: Shutterstock/

Rana socijalizacija je važna za korgija koji je prirodno rezervisan prema nepoznatima. Ova osobina ih čini dobrim čuvarima, ali preterana plašljivost nije dobra za psa.

Pembruk velški korgi ima čudnu naviku: on grize za gležnjeve goveda koje čuva i ovu naviku može da primeni na deci, ali će ga u tome sprečiti pravilna obuka i socijalizacija. Ukoliko vlasnik želi da korgi bude čuvar, on će mnogo lajati, ali i ovu manu možete ublažiti obučavanjem.

Pembruk velški korgi Foto: Shutterstock/

Izgled, dlaka i zdravstveni problemi pembruk velškog korgija

Pembruk velški korgi se rađa bez repa ili samo sa "komadom" repa, a ukoliko ga ima on se odstranjuje. On ima srednje dugačku dlaku sa kratkom podlakom. Dlaka može da bude smeđa, crvena, samur i crno-smeđa, a možda će se videti tamnije krzno preko ramena psa koje se naziva "vilino sedlo": ovaj naziv nastao je zahvaljujući velškoj legendi o psima koji se sreću i rade sa vilenjacima i vilama. Pembruk korgi se mnogo linja - dnevno i sezonski, pa je rutinska i svakodnevna nega neophodna i sastoji se od češljanja jednom ili dva puta nedeljno, u sezoni linjanja i češće. Kupanje može da pomogne u kontroli linjanja.

Pembruk velški korgi koji se odgovorno uzgajaju u skladu sa standardima manje će biti problematični u pogledu naslednih zdravstvenih problema. Međutim, izvesno je da korgi može patiti od: displazije kuka, problema sa očima u vidu katarakte, glaukoma, displazije mrežnjače i progresivne atrofije mrežnjače, zatim od degenerativne mijelopatije, problema sa leđima, otvorene arterije u srcu i Von Vilebrandove bolesti.

Korgiju može da preti i gojaznost, pa mu ne treba davati previše hrane.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.