Kućni ljubimci u Singapuru piju antidepresive: Veterinari tvrde da je prednost terapije veća od nedostataka

Foto: Shutterstock/Liudmyla Guniavaia

Nekoliko meseci nakon što je Antea Laj kupila šnaucera po imenu Soju, pas je počeo da zavija svaki put kada bi vlasnica napustila kuću. Pas je potom počeo da iskače iz ograđenog prostora i da pravi velike rupe na nameštaju, zidovima i drugim delovima doma, pa je 25-godišnja Antea pročitala da su šnauceri skloni tegobama zbog odvajanja i odlučila je da dovede patuljastog jazavičara koji je trebalo da bude prijatelj i pratilac Sojuu. Nažalost, novi drugar nije uspeo u tome, kao ni kasniji napori Antee Laj koja je primenila sve što je pročitala u udžbenicima, od treninga u kavezu do obuke i nagrađivanja hranom i igračkama.

Nemoćna u rešavanju problema ljubimca, vlasnica se obratila veterinaru i on je psu prepisao trazodon, antidepresiv koji se daje ljudima.

widget_recommended

"To je kao sa ljudima: ako ste bolesni, potrebni su vam lekovi koji će vam pomoći da ozdravite", smatra Laj.

Recepti za antidepresive za pse sve više se izdaju, pogotovo u SAD gde veterinari prepisuju sve više lekova protiv anksioznosti, kao i "stabilizatore raspoloženja". U Singapuru, gde su vlasnici kućnih ljubimaca sve brojniji u poslednjih nekoliko godina, primećen je porast broja pasa kojima su dijagnostikovani psihijatrijski problemi i oni dobijaju lekove otprilike dva puta mesečno.

Zašto se ljubimcima daju lekovi za mentalne probleme

0:24

1:34

Dva najčešća stanja koja zahtevaju takve lekove su anksioznost i kognitivna disfunkcija pasa. Od pandemije COVID-19, anksioznost odvajanja postala je češća među kućnim ljubimcima nakon što su duže vreme proveli kod kuće sa svojim vlasnicima. Kognitivna disfunkcija kod pasa je slična Alchajmerovoj bolesti ili demenciji kod ljudi. Drugi veterinari ukazali su na probleme u vidu fobije od buke i agresije. Svi ovi oblici mentalih problema mogu se manifestovati na uznemirujuće načine po ljubimce i vlasnike, uključujući uništavanje nameštaja, vršenje unužde po celom stanu, pa čak i strah od napuštanja kuće.

Foto: Shutterstock/RHjphtotos

Vlasnica Rebeka Tan se suočila sa sličnim problemima kada je usvojila dvogodišnjeg Bambija, lokalnog psa lutalicu i mešanca rase poznate kao "singapurski specijalac". Godinu dana kasnije, Bambi je počeo često i dugo da laje, čak po tri sata, i povremeno je grebao vrata i pod. U početku je 42-godišnja Tan trpela to ponašanje, ali je potražila pomoć veterinara kada je Bambi počeo da grize vrata.

"Nisam želela da povredi usta, a to je bio znak da stvari postaju sve gore", rekla je vlasnica. Bambiju je prepisan sertralin koji je veterinar opisao gospođi Tan kao "lek protiv anksioznosti" i za povećanje nivoa dopamina. Sertralin se obično propisuje ljudima za lečenje depresije, anksioznih poremećaja i drugih stanja mentalnog zdravlja. Tan je rekla da je lek regulisao Bambijeve emocije i smanjio njenu anksioznost - sa "nivoa osam" na nulu.

Efekti psihijatrijskih lekova na ljubimce

Veterinari upozoravaju da efekti psihijatrijskih lekova možda neće odmah biti vidljivi: vlasnik mora da sačeka najmanje osam do 12 nedelja da bi video značajnu promenu u ponašanju kućnog ljubimca. Kad se pravilno doziraju, lekovi su bezbedni za kućne ljubimce, sa minimalnim neželjenim efektima kao što su pospanost, gubitak apetita ili povraćanje. Na kraju krajeva, pojedini veterinari naglašavaju prednosti ovih lekova koji nadmašuju nedostatke i dovode do boljeg kvaliteta života kućnog ljubimca.

Foto: Shutterstock/Reshetnikovart

Psihijatrijski lekovi za kućne ljubimce "mogu se koristiti za ublažavanje generalizovane anksioznosti, paničnih poremećaja i agresije povezane sa strahom“. Osim toga, veterinari opisuju psihijatrijsku terapiju kao spor i dugotrajan proces, a ne nešto sa čime se žuri. Ponekad bol može da bude razlog neuobičajenom ponašanju ljubimca, pa je veterinar dužan da pogleda medicinsku istoriju ljubimca kako bi otkrio potencijalne okidače promene ponašanja. Nakon dve do tri konsultacije, ako su druge opcije iscrpljene, vlasnici mogu da odluče da li će prihvatiti terapiju lekovima za ljubimce. U svakom slučaju, vlasnici ne smeju ni u kojoj situaciji da pribegnu samolečenju kućnog ljubimca. Neki lekovi mogu imati "ozbiljne i potencijalno opasne po život neželjene efekte ako se kombinuju", što potencijalno dovodi do izmenjenog mentalnog stanja, drhtanja mišića i napada.

Da li antidepresivi za ljubimca više pomažu vlasniku ii životinji

Teško je kad čovek treba da se suoči sa dijagnozom svog mentalnog zdravlja, a nije lako ni kad mora da sazna šta se dešava u glavi njegovog ljubimca. Može li vlasnik da razlikuje pravi medicinski problem ljubimca od onoga sa čim sam ne može da izađe na kraj? To praktično znači da treba razlikovati situacije u kojima vlasnik želi da njemu bude dobro i pritom nema govora o dobrobiti životinje. Međutim, medicina ne želi da zanemari osećanja vlasnika koji su primarni čuvari kućnih ljubimaca.

Vlasnica Bambija, gospođa Tan, priznala je da joj se ne bi dopala ideja da psu daje psihijatrijske lekove da je - mlađa. Ona je imala sopstveno iskustvo koje mnogi ljudi ne bi razumeli. Vlasnica Sojua, gospođa Laj, kaže da je ova tema i dalje "tiha" u Singapuru. Ona tvrdi da su ljudi pomalo šokirani i imaju utisak da bi pas na psihijatrijskim lekovima bio spor i umrtvljen. Ipak, vlasnici čiji psi piju ovu terapiju vide veliko poboljšanje u ponašanju svojih ljubimaca.

(Channelnewsassia/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.