I pas može da dobije OPEKOTINE: Jedan od uzroka je SUNCE, posebno obratite pažnju na ove delove tela

Tokom leta, kada sunce nemilosrdno greje, a asfalt se pretvara u površinu opasnu po zdravlje, naši psi – često nezaštićeni – postaju ranjivi na različite oblike opekotina. Bilo da su izazvane termalnim, hemijskim, mehaničkim ili radijacionim agensima, opekotine kod pasa predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva pravovremeno prepoznavanje, adekvatnu prvu pomoć i stručno vođenje, navodi petDM.

Vrste opekotina kod pasa i najčešći uzroci

Opekotine kod pasa mogu biti izazvane:

Toplotom (termalne opekotine) – kontakt sa vrelom površinom (asfalt, metalne ploče, auspusi), vrućom vodom, parom ili otvorenim plamenom.

Hemijskim agensima – kiseline, baze, sredstva za čišćenje, motorna ulja, đubriva.

Mehaničkim izvorima – trenje (konopac, povodac), šok talas (eksplozije), nagle traume na koži.

Radijacionim izvorima – prekomerno izlaganje UV zračenju, zračenje u veterinarskoj onkološkoj terapiji (radioterapija), kao i tokom nuklearnog hazarda, ili ingestijom alfa česticama zagađenog materijala.

Rase i posebno ranjive regije tela na opekotine

Psi sa svetlom ili roze kožom, retkom ili kratkom dlakom (kineski ćubasti pas, dalmatinac, beli buldozi) i psi koji su nedavno šišani posebno su izloženi riziku od opekotina koje im, između ostalog, može naneti preterano izlaganje sunčevim zracima. Kritične regije uključuju predeo stomaka, prepone, uši, nosnu regiju, vrhove ušiju i jastučiće šapa.

Patofiziologija opekotina: šta se dešava u organizmu

Opekotine uzrokuju oštećenje proteina u ćelijama kože, razaranje ćelijskih membrana, denaturaciju enzima i kolagena, što pokreće kaskadu inflamatornih odgovora.

Kod termalnih opekotina, dolazi do direktne koagulacije tkiva, odnosno denaturacije proteina ćelija i međućelijskih prostora u koži i oštećenja krvnih sudova, što izaziva edem, bol i eventualno nekrozu.

Kod radijacionih opekotina, naročito onih izazvanih UVB zračenjem, oštećenje DNK u keratinocitima dovodi do apoptoze ćelija, oslobađanja citokina, oksidativnog stresa i sekundarne upale.

Kliničke manifestacije i stepeni opekotina

Opekotine se klasifikuju po dubini oštećenja. Prvi stepen opekotina manifestuje se crvenilom, bolom, lokalnom toplotom i nema pojave mehura (površinski epiderm). Drugi stepen je već ozbiljniji i karakterišu ga pojava plikova, jaka bol, erozija kože (epiderm i površinski dermis, stratum papilare). Treći stepen je veoma ozbiljno stanje na koje ukazuju nekroza i gubitak osećaja (duboki dermis, stratum granulare, i potkožno tkivo), dok četvrti stadijum predstavlja ugljenisanje tkiva.

Radijacione opekotine kod pasa

U veterinarskoj onkologiji, psi koji prolaze kroz radioterapiju (npr. zbog tumora mekih tkiva) mogu razviti opekotine koje se javljaju u vidu eritema, alopecije, deskvamacije kože i ulceroznih promena. Ove opekotine su često hronične, zahtevaju lokalnu negu, izbegavanje dalje iritacije i ponekad sistemsku terapiju. U ovim slučajevima neophodna je kontrola veterinara sa iskustvom u onkologiji.

Prva pomoć kod opekotina

Ako sumnjate da je pas zadobio opekotinu, odmah ga udaljite od izvora toplote. Hladna (ne ledena!) voda se koristi za rashlađivanje regije, od 10 do 20 minuta. Ne koristite led direktno, jer može pogoršati tkivno oštećenje. Ne treba mazati ulja, kreme ili davati ljudske lekove bez konsultacije sa veterinarom. Opekotinu treba ovlaš prekriti sterilnom gazom i odvesti psa veterinaru.

Kod radijacionih opekotina, nikako ne treba pokušavati samostalno lečenje!

Terapija i veterinarski pristup

Opekotine kod pasa spadaju među najkompleksnije povrede koje zahtevaju brzu, preciznu i višeslojnu veterinarsku intervenciju. One često ostaju neprimećene, zbog zaštitne uloge dlake, ali i zbog toga što simptomi mogu eskalirati tek u danima nakon povrede. Upravo zato, blagovremeno prepoznavanje opekotina i detaljna anamneza predstavljaju osnovu svakog uspešnog lečenja.

Ako je termalna opekotina nastala u poslednja dva sata, veterinar će odmah pristupiti hlađenju ugroženih zona hladnom vodom, kako bi se smanjilo širenje oštećenja tkiva. U slučaju hemijske opekotine, zahvaćene površine se temeljno ispiraju velikim količinama vode kako bi se neutralisala supstanca. Manje opekotine ponekad ne zahtevaju dodatna testiranja i tretiraju se lokalno – najčešće uz pomoć antibakterijskih i regenerativnih sredstava kao što je srebrni sulfadiazin. Nijedan preparat ne sme da se primeni bez uvida veterinara, jer neki lokalni lekovi, iako korisni u nekim situacijama, mogu pogoršati stanje rana.

Ljudske masti i kućni „lekovi“, poput nanošenja putera, potpuno su neadekvatni – i mogu biti ne samo beskorisni, već i toksični za psa. U težim slučajevima, neophodni su laboratorijski nalazi – kompletna krvna slika, biohemija i analiza urina – kako bi se procenilo funkcionisanje jetre i bubrega, ali i utvrdio stepen dehidratacije i gubitka elektrolita. Takvi psi gotovo sigurno zahtevaju hospitalizaciju, intravensku terapiju i analgetike za ublažavanje bola.

Infekcija opečenog tkiva je česta i ozbiljna komplikacija, pa se redovno uzimaju uzorci za analizu kako bi se primenila odgovarajuća antibiotska terapija. U zavisnosti od težine povrede, uključuju se i dodatne procedure – kiseonička terapija, transfuzija plazme, nutritivna podrška i intenzivno praćenje vitalnih funkcija.

Oporavak posle opekotina

Proces oporavka traje onoliko koliko je duboka rana – i koliko je velik deo tela zahvaćen. Blage opekotine zarastaju brzo, bez posledica, dok teže mogu dovesti do trajnih ožiljaka, deformacija i formiranja ožiljaka, pa čak i ugroziti život. Zbog toga je rana veterinarska pomoć ne samo preporuka, već i nužnost.

U slučaju radijacionih opekotina, koriste se posebni dermatološki lekovi za negu kože izložene zračenju, kao što su lekovi na bazi pantenola, ceramida i niskih doza kortikosteroida pod nadzorom veterinara.

Opekotine od sunca

Sunce, iako izvor života, leti postaje ozbiljna pretnja za pse – naročito tokom šetnji u periodu od 10 do 17 časova. UVB zraci najintenzivnije oštećuju ćelije bazalnog sloja kože. Psi ne poseduju melanin u dovoljnoj količini da zaštite izložene regije, naročito trbuh, nos i uši.

Znakovi opekotina od sunca uključuju crvenilo, svrab, ljuštenje, bol i pojavu plikova. Često se javljaju na preponama, stomaku i vrhu nosa. Ako se zanemare, ove opekotine mogu dovesti do hroničnih promena, pa čak i karcinoma kože (npr. planocelularnog karcinoma kod pasa svetle kože).

Zaštita je ključna: postoji specijalizovana krema za sunčanje za pse sa SPF 30+, bez cink oksida i parabena koju treba nanositi na izložene regije svakih nekoliko sati, naročito kod pasa koji vole vodu.

Prevencija: odgovornost vlasnika

Kad je reč o preveniranju pojave opekotina od sunca kod pasa, najveću ulogu ima vlasnik. Zato se pridržavajte ovih saveta, kako vaš ljubimac ne bi patio zbog pojave opekotina.

* Šetajte psa rano ujutru i kasno uveče.

* Izbegavajte asfalt u podne – testirajte toplotu dlanom.

* Ne šišajte psa previše – dlaka je zaštita.

* Koristite kremu za sunčanje specijalno formulisanu za pse.

* Pazite na hemijska sredstva u dvorištu – sredstva za pranje, đubriva, insekticide.

Opekotine kod pasa, iako često zanemarene, mogu ostaviti trajne posledice: samo od nas zavisi da li ćemo ih prepoznati, sprečiti i na vreme lečiti.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.