Medvedica Vinipeg, inspiracija Vinija Pua, bila je toliko pitoma da su deca ulazila u njen kavez u zoo-vrtu

Mnogo pre nego što je Vini Pu živeo u šumi Sto hektara, pre knjiga, crtanih filmova i posuda za med, postojao je jedan medved, tačnije medvedica koja nije govorila, niti nosila crvenu majicu, već je živela tiho i strpljivo u stvarnom svetu. Medvedica se zvala Vinipeg, iako su je svi zvali Vini, a njena priča ne počinje u dečjoj književnosti, već u ratnoj Kanadi.

Godine 1914, dok je Evropa neminovno tonula u rat, mladi kanadski veterinar Hari Kolborn putovao je vozom kroz Ontario i na putu do vojne službe naišao je na mladunče crnog medveda koje je ostalo siroče, a jedan lovac ga je prodavao. Za dvadeset kanadskih dolara, Kolborn je kupio ovu ženku i nazvao je Vinipeg, po svom rodnom gradu. Od tog trenutka, medvedica je postala njegov pratilac.

Preporučujemo

Foto: Wikimedia/Library and Archives Canada

Vini je putovala sa Kolbornom kroz vojne kampove za obuku i brzo postala omiljena maskota među vojnicima. Bila je nežna, radoznala i neobično mirna za divlju životinju. Vojnici su je hranili, igrali se sa njom i tretirali je kao deo jedinice, a kada je Kolbornov puk konačno poslat u Englesku, Vini je pošla sa njima. Pre nego što je jedinica otišla za Francusku, Kolborn se suočio sa teškim izborom. Prve linije fronta nisu bile mesto za medveda, bez obzira na to koliko je bio voljen. Kolborn je organizovao da Vini privremeno ostane u Londonskom zoološkom vrtu, nameravajući da je vrati posle rata. Ali rat se odugovlačio i Vini je ostala.

U zoološkom vrtu, Vinin temperament činio ju je posebnom: bila je poznata po prijateljskom temperamentu i izuzetnoj toleranciji prema ljudima. Za razliku od većine medveda, bila je miroljubiva do te mere da je posetiocima, uključujući decu, bilo dozvoljeno da, pod nadzorom, uđu u ograđeni prostor u kome je živela. Vini se igrala nežno, prihvatala hranu iz njihovih ruku i nikada nije bila agresivna. U eri pre modernih barijera u zoološkim vrtovima, Vini je postala omiljena.

Foto: Shutterstock

Među posetiocima u zoo-vrtu koji su obilazili Vini bio je dečak po imenu Kristofer Robin Miln. Vini ga je očarala, često ju je posećivao i na kraju je svom plišanom medvedu promenio ime po njoj. Taj lični gest privukao je pažnju njegovog oca, A. A. Milna, koji je pisao priče inspirisane igračkama i maštom svog sina. Kada je 1926. godine objavljen "Vini Pu", njegovo ime već je prešlo dug put od železničke platforme u Ontariju, preko vojnih logora do ograđenog prostora zoološkog vrta u Londonu, pa sve do stranica knjige.

Vinipeg je živela u Londonskom zoološkom vrtu sve do svoje smrti 1934. godine. Hari Kolborn se vratio da je poseti, ali je do tada njegova medvedica postala deo nečeg tako velikog što nijedan od njih nije mogao da zamisli.

Vini nikada nije saznala da je inspirisala priču, nikada nije videla knjigu o sebi, niti čula kako joj se ime čita naglas. Ali njeno strpljenje, nežnost i prisustvo ostavili su trag koji je trajao daleko duže od njenog života.

(Telegraf.rs/Furrend.xyz)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.