Pas ima dve vrste znojnih žlezda: Prve su u šapama, a druge svuda po telu i služe za - druženje

Foto: Shutterstock/ilona.shorokhova

Kako su temperature vazduha i dalje veoma visoke, veoma je važno da znamo kako da rashladimo sebe, ali i naše kućne ljubimce. Ljudi se znoje svuda po telu da bi se ohladili, ali da li se i kako znoje psi?

Psi se znoje, ali ne na isti način kao ljudi: znojne žlezde stvorene su da pomognu ljudima prilikom rashlađivanja, ali se oslobađanje toplote ne odvija na isti način kod pasa.

Psi imaju neke znojne žlezde, ali ih je mnogo manje nego kod ljudi. Osim toga, koža pasa je prekrivena krznom što otežava odnosno minimizira hlađenje koje znoj može da obezbedi.

1:01

1:34

Dve žlezde u kojima psi mogu da proizvode znoj su merokrine i apokrine žlezde. Merokrine žlezde se nalaze u jastučićima šapa: kad se pas zagreje previše, on će proizvoditi znoj. Apokrine žlezde se koriste radi društvene interakcije: iako su tehnički znojne žlezde, one ne proizvode znoj, nalaze se po celom telu i emituju feromone pomoću kojih se ljubimci međusobno identifikuju. Umesto da ih koristi za hlađenje, vaš pas pomoću njih sklapa prijateljstva.

Pošto je površina šapa mala, psi imaju druge metode ugrađene regulacije temperature koje čine njihov "znoj" sekundarnim u odnosu na njihovo primarno sredstvo za samohlađenje.

Foto: Shutterstock/gk1982

Kako se psi rashlađuju

Pošto znojenje nije primarni način regulisanja temperature kod psa, on se rashlađuje dahtanjem i vazodilatacijom.

Dahtanje je umereno do brzo disanje na otvorena usta iz kojih pas izbaci jezik. Kad pas dahće, on brzo razmenjuje vruć vazduh iz pluća sa hladnim spoljašnjim vazduhom što ubrzava isparavanje vode iz njegovog jezika, usta i gornjih disajnih puteva. Kako ova voda isparava, ona pomaže u regulaciji telesne temperature i na taj način hladi.

Vazodilatacija znači proširenje krvnih sudova: kad pas postane vruć, vazodilatacija mu pomaže da se ohladi i njegovi krvni sudovi, uglavnom na licu i ušima se proširuju i dovode toplu krv direktno na površinu kože, dozvoljavajući krvi da se ohladi pre nego što se vrati nazad u srce.

Uprkos prirodnim procesima hlađenja kod psa, ove životinje su ipak sklone pregrevanju i toplotnom udaru. Toplotni udar, koji se naziva i hipertermija, nastaje kada telesna temperatura psa poraste i pas nije u stanju da reguliše toplotu svog tela. Ovo stanje može da varira od blage toplotne iscrpljenosti do ozbiljnog problema, kad pas gubi svest, otkazuju mu organi i nastupi smrt.

Vlasnici pasa treba da obrate pažnju na vremenske prilike pre nego što izvedu psa u šetnju ili na aktivnost. Najčešći uzrok toplotnog udara kod psa je boravak u automobilu bez neadekvatne ventilacije: u roku od nekoliko minuta temperatura psa može porasti do opasnih vrednosti. Drugi uobičajeni uzroci su ostavljanje psa napolju, bez pristupa hladovini ili vodi, izlaganje vrelom vazduhu tokom dužeg vremenskog perioda i prekomerna igra ili aktivnost za vreme vrućine.

Foto: Shutterstock/DenisZav

Zaštita psa od vrućine

Pošto se psi ne znoje kao ljudi, treba ih poštedeti preteranog izlaganja vrućini.

Kako da sprečite toplotni udar kod psa?

Psu uvek obezbedite prohladan i provetren prostor, svežu vodu za piće, izbegavajte šetnju i druge aktivnosti na otvorenom tokom najtoplijih delova dana, vodite ga na kontrole kod veterinara ukoliko pati od hroničnih bolesti ili je star, gojazan, pripadnik brahicefalne ili velike rase ili ima izuzetno gustu dlaku.

Ako psu stavljate brnjicu, nabavite onu koja propušta veliku količinu vazduha. Zatvorene plastične korpe otežavaju dahtanje i brzo mogu dovesti do pregrevanja.

Psa nikad ne ostavljajte bez nadzora u parkiranom automobilu koji će se tokom vlažnog i vrućeg dana brzo pretvoriti u saunu.

(Thesprucepets/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.