Izraelski ovčar nije pas za svakoga: Šta morate znati o kanaanskom psu pre nego što ga dovedete u dom

Kanaanski pas, poznatiji kao izraelski ovčar, je stara i relativno retka rasa srednje veličine koja potiče iz područja današnjeg Izraela i šireg Bliskog istoka. Njegovi preci vekovima su živeli uz ljude, čuvajući stada i kampove u surovim pustinjskim uslovima, i upravo u takvom okruženju oblikovale su se osobine po kojima je ova rasa danas prepoznatljiva: izdržljivost, visoka inteligencija i izuzetna sposobnost prilagođavanja.

Izraelski ovčar je pas srednje veličine, čvrsto građen i pokretljiv, a njegovo telo prilagođeno je dugom kretanju i radu u zahtevnim uslovima. Dlaka je gusta i ravna spolja, a ispod nje je mekša poddlaka koja je izraženija tokom hladnijeg dela godine. Boja dlake varira od peskaste i zlatne, preko crvene i krem, do crne ili bele, ponekad sa delovima koji su nešto svetliji ili tamniji. Glava je klinastog oblika, sa uspravnim ušima i tamnim, bademastim očima koje psu daju budan i inteligentan izraz.

Preporučujemo

Razlike između mužjaka i ženki su umerene, ali primetne. Mužjaci su krupniji i masivniji, sa snažnijom telesnom građom i izraženijim mišićima. Ženke su elegantnije i kompaktnije, često pokretljivije i okretnije. Kod mužjaka je glava šira i snažnijih crta, dok ženke imaju blaži, ali i dalje oprezan i pažljiv izraz tipičan za rasu.

Izraelski pas Foto: Shutzterstock/Photographer Lili

Po temperamentu, kanaanski pas je pažljiv i oprezan, inteligentan i sposoban da brzo uči, ali zadržava snažan instinkt samostalnosti i ne oslanja se uvek na ljudsko vođstvo. Zbog toga je često rezervisan prema strancima i glasno reaguje kad primeti nešto neobično u svom okruženju. Izražen teritorijalni nagon čini ga dobrim čuvarom, ali istovremeno zahteva ranu i doslednu socijalizaciju kako bi naučio da se pravilno ponaša u različitim društvenim situacijama. U porodičnom okruženju kanaanski pas je odan i snažno vezan za svoje ljude. Uživa u zajedničkim aktivnostima i može biti nežan prema deci, ali mu je neophodna redovna fizička i mentalna stimulacija. Igre, kretanje i zadaci koji podstiču razmišljanje važni su za njegovo psihičko blagostanje.

Posebno mesto u savremenoj istoriji ove rase zauzima period 20. veka, kada je kanaanski pas praktično ponovo „otkriven“. Tokom tridesetih godina prošlog veka, austrijska kinološkinja Rudolfina Menzel započela je rad sa poludivljim psima koji su živeli na obodima naselja i beduinskih logora. Cilj njenog rada bio je da ispita da li psi koji su generacijama opstajali bez planskog uzgoja mogu da se pripitome i obuče za različite radne zadatke. Rezultati su bili izuzetno ohrabrujući. Kanaanski psi su se pokazali kao izdržljivi, inteligentni i prilagodljivi, pa su korišćeni kao čuvari, glasnici, tragači i patrolni psi. Zbog svoje funkcionalnosti i duboke istorijske povezanosti sa regionom, kanaanski pas se često smatra nacionalnim psom Izraela.

Kada je reč o nezi, ova rasa ne spada u posebno zahtevne. Dlaka se održava redovnim četkanjem i povremenim kupanjem, a važno je i voditi računa o higijeni ušiju, zuba i noktiju. Prisustvo poddlake omogućava dobru otpornost na temperaturne promene, ali u ekstremnim klimatskim uslovima psu je potrebna odgovarajuća zaštita.

Danas je kanaanski pas retka i cenjena rasa, čija vrednost ne leži samo u njegovom izgledu i odanosti, već i u bogatoj istoriji, radnim sposobnostima i izraženoj inteligenciji. Razlike između mužjaka i ženki, kao i specifičnosti temperamenta, čine važnim pažljiv izbor psa koji će odgovarati životnom stilu i iskustvu budućeg vlasnika.

(Telegraf.rs/Thesprucepets)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.