Maskota vatrogasaca i prijatelj konja "kuburi" sa sluhom: Popularni film sakrio dosta mana ove rase

Šta je film „101 dalmatinac“ imao u pravu u vezi sa rasom (i šta su propustili)

Prvo iskustvo mnogih vlasnika dalmatinskih pasa bilo je zaljubljivanje u Ponga i Perditu, četvoronožne junake Diznijevog crtaća "101 dalmatinac". Ipak, popularni animirani film mnogima je pokvario planove, jer su poželeli da žive životom vlasnika ovih pasa, ali su otkrili da dalmatinac nije baš onakav kakvim ga film prikazuje.

Volt Dizni je možda učvrstio dalmatince u mejnstrim, ali su ovi psi bili vekovima aktivni: pre nego što su postali čovekovi najbolji prijatelji, radili su kao treneri i psi u vatrogasnoj službi.

Temperament i ponašanje dalmatinca

Dalmatinci su veoma privrženi svojim vlasnicima i pomalo rezervisani prema strancima, pa ne očekujte da ćete odmah postati najbolji prijatelji s njima. Ova rasa je energična i potrebna joj je velika mentalna i fizička stimulacija, pa je najpogodnija za ljude sa aktivnim načinom života. Kada su u pitanju deca, dobro dresirani dalmatinci mogu parirati razigranoj energiji mlađih članova porodice, iako nisu pogodni za sasvim malu decu. Ovi psi vole društvo i skloni su anksioznosti zbog razdvajanja, pa ne pomišljajte da ih ostavite same kod kuće ceo dan.

Fizičke karakteristike i zdravlje dalmatinca

Prvo što ćete primetiti kod dalmatinca je njegovo karakteristično crno-belo pegavo kratkodlako krzno, ali postoje i dugodlake varijante dalmatinskih pasa, kao i varijeteti sa čokoladno-smeđim pegama koji su ređi. Štenci dalmatinaca se rađaju potpuno beli i počinju da razvijaju pege tek posle prvih nekoliko nedelja života. Ovi psi su srednje veličine, mišićave, atletske građe, a odrasli obično teže između 20 i 32 kg. Crno-pegavi dalmatinci imaju tamnosmeđe oči, dok oni sa svetlosmeđim pegama imaju oči boje ćilibara.

Čistokrvni dalmatinci su otmeni, ali godine selektivnog uzgoja koje su davale prioritet fizičkom izgledu u odnosu na dobrobit pasa ostavile su u njihovim rodovnicima bezbroj zdravstvenih problema. Potencijalni zdravstveni problemi uključuju hiperurikozuriju (prekomernu mokraćnu kiselinu u urinu koja može izazvati kamen u bubregu), displaziju kukova i laktova (abnormalnosti zglobova koje mogu dovesti do bola, artritisa i smanjene pokretljivosti) i probleme sa sluhom. Dalmatinci imaju povećan rizik od razvoja gluvoće na jednom ili oba uha u roku od nekoliko nedelja od rođenja, mada istraživanja pokazuju da broj gluvih dalmatinaca opada. Odgovorni odgajivač uvek će obaviti relevantne zdravstvene preglede kod oba roditelja pre parenja, a kod šteneta pre nego što ga preda novom vlasniku.

Poreklo dalmatinaca i rana istorija

Poreklo dalmatinaca je pomalo misteriozno: možda datiraju još iz drevnog Egipta, jer se na hijeroglifima pojavljuju pegavi psi, kao i hiljadama godina kasnije na drevnim grčkim muralima, mada oni ne moraju nužno biti dalmatinci. Druga hipoteza je da je oko 400. godine pre nove ere pegavi kritski gonič ukršten sa belim antilopskim psom, čime je nastalo ono što danas poznajemo kao dalmatinac. Ova rasa je bila poznata po trčanju uz konje i lovu na jelene lopatare, što podržava teoriju da ime "dalmatinec" potiče od evolucije reči "damachien" ("dama" je latinski za "jelen lopatar", a "chien" je francuska reč za psa). Ipak, veruje se da je rasa dobila ime po regionu Dalmacije u današnjoj Hrvatskoj. Jedan od razloga zašto je priča o poreklu dalmatinaca toliko "mutna" može biti taj što se smatralo da su putovali sa nomadskim Romima, pa su se pojavljivali u mnogim zemljama.

Dalmatinci u 18. i 19. veku i rad sa kočijama

Dalmatinci su prvi put stigli u Britaniju u 16. veku i postali popularni kao psi za kočije do 18. i 19. veka. Kasali su pored kočije, štiteći putnike od sumnjivih osoba, što bi moglo objasniti zašto su ovi psi rezervisani prema strancima. Ovi psi su takođe štitili svoje prijatelje konje u štalama u kočijaškim gostionicama.

Kako je dalmatinac postao maskota vatrogasaca

Do 19. veka, dalmatinci su bili poznati po prijateljstvu sa konjima i svojoj ulozi pasa čuvara, pa su počeli da se koriste za pratnju vatrogasnih vozila u Velikoj Britaniji, SAD i Kanadi. Ovi lojalni psi bi čistili put za vozila, oglašavali uzbunu lajanjem i pomagali konjima da se smire. Dok su vatrogasci bili zauzeti gašenjem požara, psi bi pazili na vozilo i opremu. Očigledno je da su i oni uživali u svojim poslovima i nastavili su da se koriste čak i kada su vatrogasna vozila postala motorizovana početkom 20. veka, postajući maskote i pratioci vatrogasaca, što jesu i danas.

Dalmatinci modernog doba

Kada više nisu bili potrebni za zaštitu kočija i konja, dalmatinci su postali omiljeni kućni ljubimci, a neki i dalje vredno rade i pokazuju svoje sposobnosti kao izložbeni psi.

Diznijev film "101 dalmatinac" zaslužan je za uvođenje reda u pseće rodovnike ovih pasa u Britaniji, ali i za njihovu popularnost. Još 2021. godine, pre objavljivanja filma "Kruela", Kinološki klub Engleske otkrio je da je u originalnom filmu iz 1961. godine registracija dalmatinaca skočila za čak 96 procenata u Velikoj Britaniji, a popularnost dalmatinaca dostigla je rekordan nivo 1996. godine nakon što se igrana adaptacija "101 dalmatinac" pojavila u bioskopima.

Ipak, ovo je postao problem jer su ljudi impulsivno kupovali štence dalmatinaca zbog njihovog slatkog izgleda, ali nisu razmišljali o tome da li imaju vremena i energije da dresiraju ove pse i pruže im adekvatne uslove života. Kinološki klubovi upozoravali su na porast neodgovornih odgajivača željnih zarade, a loš uzgoj u to vreme doveo je do toga da mnogi dalmatinci i danas imaju probleme u ponašanju.

(Telegraf.rs/Kinship)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.