Ako svakodnevno ponavljate ovih 11 navika, računajte na to da svaki put lomite srce svom kućnom ljubimcu

Iako vlasnici pasa smatraju da dobrim ponašanjem prema životinji čine sve za njenu dobrobit, pas često leči svoje "slomljeno srce". Nauka je pokazala da psi imaju osećanja: oni su srećni kad se vlasnik vrati kući ili se uzbude kad im se ponude poslastice, ali su usamljeni dok je vlasnik odsutan ili pokazuju empatiju kad osete vlasnikovu tugu. Iako biste možda želeli da vaš pas bude srećan 100 posto vremena, postoje trenuci kada ćete mu nesvesno povrediti osećanja, piše Cuteness.

Šta psa čini tužnim? Ako tačno znate šta povređuje osećanja kućnog ljubimca, izbeći ćete da mu nanesete nepotrebnu patnju i uspostavićete efikasniju komunikaciju koja će ga smiriti. U situacijama koje psu donose nemir, uvek postoje trikovi koje možete iskoristiti kako biste mu pomogli da se oseća bolje.

1. Psa ostavljate samog

Iako je ostavljanje psa samog kod kuće zaista povremeno neizbežno, nije lako videti njihov tužan pogled kojim vas prate kad god izađete iz doma. Bilo da idete na posao ili na brzinu odete u prodavnicu, vaš pas često pokazuje tugu dok se obuvate i cvile ili laju nakon što zatvorite vrata. Psi koji pokazuju anksioznost odvajanja mogu postati destruktivni kad ostanu sami u kući.

Ovakve reakcije pasa dešavaju se zato što između vas ne postoji komunikacija kojom biste mu dali do znanja da ćete se uskoro vratiti. Jedan od načina da se ovo prevaziđe je dosledna dnevna rutina sa redovnim obrocima i terminima za šetnju.

Obučavanje psa koji će ostajati sam je još jedan veoma efikasan metod ublažavanja anksioznosti odvajanja. Počnite tako što ćete uspostaviti siguran prostor (omiljeni krevet za pse) i nagraditi psa ako u njemu mirno sedi ili leži. Udaljite se od kreveta, a zatim izađite iz sobe na nekoliko trenutaka i vratite se svaki put da psu date nagradu. Tokom nekoliko treninga, postepeno produžavajte vreme i razdaljinu dok se pas ne navikne na vaše duže odsustvovanje.

2. Pas nema određenu dnevnu rutinu

Pas traži od vlasnika vođstvo i sigurnost i oslanja se na njega povodom svih svojih osnovnih potreba: hrane, vode, aktivnosti i izlazaka zbog vršenja nužde i šetnje. Ako ne poštujete sve potrebe ljubimca, on će osećati nesigurnost i postati hronično anksiozan. Predvidivost rutine olakšava anksioznost pasa tako što im daje do znanja šta da očekuju i eliminiše neizvesnost kada će jesti ili obaviti nuždu. Iako svaka porodica ima svoju rutinu, bez obzira na broj članova i njihove navike, pas mora imati ustaljeno vreme za sve svoje navike.

3. Iako radite od kuće, ignorišete psa

Ignorisanje psa dok ceo dan radite od kuće je srceparajuće za psa. Iako ste fizički prisutni, pas će biti frustriran ako odbacite njegove pokušaje da komunicira s vama ili zanemarite njegove potrebe. Gledajući kako radite osam sati bez prekida, pas će doživeli dosadu, a psi kojima je dosadno skloniji su ispoljavanju neželjenog ponašanja kao što je uništavanje nameštaja ili vaših ličnih stvari. S vremenom će takav pas postati letargičan i depresivan.

Ako radite od kuće, pravite paute i provedite sa psom po 20 minuta: prošetajte s njim ili se poigrajte. Pravljenje pauza u redovnim intervalima pomaže da pas ostane smiren.

4. Ne "čitate" govor tela psa

Vaš pas možda ne ume da priča, ali to ne znači da ne ume da razgovara s vama. Psi komuniciraju govorom tela koji se sastoji od suptilnih položaja i pokreta, i svaki od njih ima značenje. Ako pas maše repom, liže usne ili pomera uši, on pokušava nešto da vam kaže. Mahanje repom, na primer, može ukazivati na uzbuđenje, ali i na nervozu psa. Sve zavisi od brzine kojom pokreće rep i na kojoj strani se on nalazi. Prema istraživanju, mahanje na desnoj strani ukazuje na pozitivnu emociju, dok kretanje repa ulevo ukazuje na negativnu. Ako pas zeva, možda je pod stresom, dok lizanje usana može biti želja za poslasticom ili pokazivanje anksioznosti.

5. Ne dopuštate psu da njuška u šetnji

Ako u šetnji svaki čas sklanjate psa kad pokuša nešto da njuši, stručnjaci predlažu da mu dozvolite bar jednu "njuškavu šetnju" dnevno. Istraživanje mirisa je mentalno stimulativno za pse čija su čula mirisa između 1.000 i 10.000 puta snažnija od ljudskog. Idealna šetnja sa njuškanjem treba da traje 20 do 30 minuta. Šetnje sa njuškanjem ublažavaju anksioznost kod pasa sa reaktivnim tendencijama. Psi tako mogu da istražuju koristeći njuh, ššto će smanjiti stres u njihovim životima.

6. Plakanje pred psom

Istraživanja su pokazala da su psi izuzetno empatična stvorenja i lako prihvataju emocije svojih vlasnika, čak i kada plaču. Studija iz 2020. ispitivala je reakcije pasa na smeh i plač i otkrila je da psi prilaze osobama koje pokazuje tugu, čak i kada ih ne poznaju. Druga studija zabeležila je skok nivoa kortizola kod pasa koji su slušali snimak bebinog plača. Implikacija je da su nakon hiljada godina života u harmoniji s ljudima, psi postepeno evoluirali da dožive emocionalnu "zarazu", suštinski oblik empatije među vrstama.

7. Psi ne vole da ih zadirkujete

Lažiranje bacanja lopte ili visećih poslastica i igračaka može da zabavi vlasnika, ali će uznemiriti psa. Jedna studija pokazala je da psi razlikuju kad im neko namerno zadržava poslasticu i kad neko slučajno ispusti poslasticu. Reakcije su pokazale da psi nisu srećni zbog zadirkivanja, pa bi se često ukočili ili prestajali da mašu repom. Izbegavajte da zadirkujete psa tokom igre tako što nećete simulirati bacanje lopte ili zadržavati igračke.

8. Pokušajte da ne komunicirate samo rečima

Da li ste ikada osetili da vaš pas razume sve što mu kažete? Pošto psi ne mogu da govore, oni su usredsređeni na neverbalnu komunikaciju koja se sastoji od držanja tela, izraza lica i tona glasa. Većinu vremena vaš pas zapravo "dešifruje" vaše poruke tumačeći jedva primetne gestove kojih možda niste svesni. Vaše reči bi čak mogle biti gotovo beznačajne u poređenju sa tonom glasa kojim ih izgovarate.

9. Prestanite da bacate loptu

Svaka igra donošenja mora se završiti, čak iako pas to ne želi. Donošenje može biti zabavan način da provedete vreme sa svojim psom, ali je preopterećenje ponekad opasno po zdravlje ljubimca, pogotovo kad je vreme pretoplo. Zbog toga je važno da prekinete igre donošenja u odgovarajućem trenutku, čak i kad vaš pas želi još.

Svaki put kada odlučite da završite igru, dajte komandu "gotovo" da biste mu stavili do znanja da je igra završena. Budite čvrsti u tome da ne nastavite da bacate loptu bez obzira na to koliko pas želi da se igra. Posle nekoliko ponavljanja, pas će povezati komandu sa završetkom igre.

10. Preterana socijalizacija psa

Druženje pasa je suštinski deo njihovog razvoja i psi koji dobiju odgovarajuću socijalizaciju su zdraviji, samopouzdaniji i manje anksiozni od onih koji nisu izloženi drugim psima i ljudima. Međutim, ponekad je moguće učiniti više štete nego koristi njihovim preteranim socijalizovanjem. Previše druženja ili pogrešna vrsta društvenog vremena može preterano stimulisati psa koji će biti pod stresom, pogotovo štenci. Psa postepeno izlažite novim ljudima, psima, mestima i iskustvima i uvek ga nagradite za dobro ponašanje.

11. Ne zatvarajte psa u kavez tokom grmljavine

Grmljavina je jedan od najčešćih psećih bauka, pa suočavanje sa anksioznošću usled grmljavine može biti frustrirajuće. Psi sa posebno jakim fobijama mogu da unište stan i uzrokuju mnogo štete. Nažalost, ne postoji lak način da svom psu kažete da mu zbog grmljavine neće ništa biti i da nema razloga da se plaši.

Mnogi vlasnici pasa zaključavaju ljubimce u kavez tokom grmljavine kako bi ih sprečili da loše ispolje svoju frustraciju. Ovo nije dobro rešenje, jer psi ne vole osećaj zarobljenosti, a boravak u skučenom prostoru bez izlaza može da da uveća njegov strah. Omogućite stoga psu pristup kavezu kao sigurnom prostoru, ali ostavite vrata otvorena, kako bi mogao da uđe ili izađe kad god poželi. Prisiljavanje da ostane u kavezu dok oseća traumu dovodi do povezivanja negativnih osećanja i odbijanja da uopšte uđe u kavez.

Pstoji mnogo efikasnih alternativa koje pomažu psu da se manje boji nepogode. Tiha muzika pomaže da se priguše glasni udari groma. Omiljena poslastica ili kost takođe mogu pružiti dodatno smirenje. Prisustvo vlasnika, nežan zagrljaj i umirujuće reči uvek su najbolja terapija protiv straha.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.