Kad pas primeti da se vlasnik ovako ponaša, oseća se utučeno, tvrdi najnovije istraživanje

Foto: Shutterstock/Martin Haas

Psi mogu da namirišu kada su njihovi vlasnici pod stresom zbog čega se i sami osećaju utučeno.

Ljudi i psi su bili bliski saputnici najmanje 30.000 godina, tvrde antropološki i DNK dokazi, pa bi imalo smisla da ove životinje budu "kvalifikovane" da tumače čovekove emocije. Psi su evoluirali da "čitaju" verbalne i vizuelne znake svojih vlasnika, a prethodna istraživanja su pokazala da svojim izvanrednim čulom mirisa mogu čak da otkriju i miris stresa u ljudskom znoju. Najnovije istraživanje govori o tome da psi ne samo da mogu osetiti stres (više nivoe hormona kortizola), već i reaguju na njega, i to emotivno.

Za novu studiju, objavljenu u časopisu Scientific Reports, naučnici sa Univerziteta u Bristolu (Velika Britanija), iskoristili su 18 pasa različitih rasa, zajedno sa njihovim vlasnicima. Jedanaest dobrovoljaca koji nisu poznavli pse podvrgnuti su stres testu koji je uključivao javni govor i aritmetiku, dok su uzorci njihovog znoja ispod pazuha sakupljani na komadima tkanine. Zatim su dobrovoljci prošli vežbu opuštanja koja je uključivala gledanje video snimka prirode, dok su sedeli na stolici  pod prigušenim osvetljenjem, nakon čega su im uzeti novi uzorci znoja. U studiji su korišćeni uzorci znoja tri dobrovoljca.

0:24

1:01

Psi koji su učestvovali u istraživanju bili su raspoređeni u tri grupe i onjušili su uzorke znoja jednog od tri volontera. Pre nego što su to uradili, psi su bili obučeni da znaju da posuda za hranu na jednoj lokaciji sadrži poslasticu, dok u činiji na drugoj lokaciji poslastice nije bilo. Tokom testiranja, psi su zaobilazili prazne činije sa tkaninama "natopljenim stresom", bez poslastica, koje su bile raspoređivane na tri lokacije.

Foto: Shutterstock/Olezzo

Kad su psi u blizini osoba pod stresom (koje "odaje" karakterističan miris), oni su pesimističniji u pogledu neizvesnih situacija, dok blizina ljudi sa normalnim mirisom nema ovaj efekat. Hiljadama godina psi žive s nama i veliki deo njihove evolucije odvijao se uz čoveka. I ljudi i psi su društvena bića, među kojima postoji emocionalna empatija. Mogućnost da pas oseti stres koji dolazi od drugog člana čopora u prošlosti je bila korisna, jer ih je upozoravala na pretnju koju bi drugi član grupe prethodno otkrio.

Foto: Shutterstock/Pablo Sanchez Remorini

Činjenica da je miris "stresa" dolazio od osobe koja nije bila poznata psima govori o važnosti mirisa za životinje i o načinu uticaja na emocije u praktičnim situacijama. U slučaju ove studije, miris stresa verovatno je smanjio glad kod pasa, jer je poznato da nervoza utiče na apetit. Miris stresa možda nije promenio odluku psa da pronađe poslasticu, ali je promenio njegovu motivaciju za hranu: kad ste pod velikim stresom, niste baš toliko zainteresovani za slatkiše.

Istraživanje je pokazalo da psi imaju empatiju zasnovanu na mirisu, osim što čitaju vizuelne i verbalne znake. Zbog svega toga se pitamo kako stres utiče na životinje pod intenzivnijom anksioznošću vlasnika. Da li i psi mogu da postanu anksiozni? Ako psi reaguju na blaži stres kao što je ovaj u studiji, bilo bi zanimljivo sagledati njihovu reakciju na nešto ozbiljnije, kao što je predstojeća vremenska nepogoda, gubitak posla ili padanje na ispitu, kažu istraživači.

(Livescience/Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.