Kad oseti jedan miris, mačka pravi čudnu grimasu: U njenoj njuški je "pratilac" koji se krije i u nosu čoveka

Kada mačka oseti nov miris ponekad napravi čudan izraz lica, naizgled šokirana "smradom" ili aromom tog predmeta. To što mačke prave ove grimase nema nikakve veze sa neprijatnošću: one zapravo pokazuju da analiziraju hemijske signale u svom okruženju, piše Livescience.

Mnoge životinje, uključujući divlje i domaće mačke, oslobađaju feromone: to su hemijski signali koji služe komunikaciji pripadnicima iste vrste. Da bi otkrili i dešifrovali ove nevidljive poruke, naši mačiji prijatelji se oslanjaju na poseban čulni organ u ustima koji se zove vomeronazalni ili Jakobsonov organ. On je odvojen od olfaktornog sistema (tj. nosa) koji detektuje mirise, ali ne i feromone.

Kada mačka naiđe na feromone, ona ih obrađuje drugačije nego kad nanjuši običan miris. Mačka instinktivno lagano otvara usta, izvija ih unazad i pokazuje izraz poznat kao Flehmenov odgovor: takvom grimasom ona olakšava molekulima feromona da dođu do vomeronazalnog organa, čime se povećava njena sposobnost da oseti važne hemijske "poruke". Ovo može izgledati kao da mačka pravi grimasu, ali nema emocija u njenom ponašanju: mačka samo otkriva i obrađuje feromone.

Mačke feromonima prenose različite poruke: one obeležavaju teritoriju bez upuštanja u tuče ili jačaju vezu majke i mačića. Feromoni takođe prenose informacije o polnom statusu mačke, ukazujući i na to kad kod nje počinje estrus. Feromone luče specijalizovane žlezde koje se nalaze u više oblasti na telu mačke, uključujući bradu, obraze, prostor između očiju i ušiju, ivice usana, bazu repa, deo oko genitalija i anusa, između šapa i bradavica.

Kada mačke trljaju lice o nameštaj, grebu razne površine, prskaju urinom ili obavljaju nuždu, ostavljaju za sobom hemijske poruke drugim mačkama. Kasnije, mačke pomoću vomeronazalnog organa analiziraju ove tragove mirisa i prikupljaju informacije. Tokom Flehmenovog odgovora, molekuli feromona ulaze u mačija usta - lizanjem ili udisanjem - i rastvaraju se u pljuvački, a potom putuju kroz dva prolaza u ustima, poznata kao nazopalatinski kanali, koji vode do para kesa ispunjenih tečnošću - vomeronazalnog organa. Kada molekuli feromona stignu do njega, pokreću nervne signale koji putuju do određenih oblasti mozga koje obrađuju "poruke" i direktno utiču na ponašanje mačke.

Za razliku od mirisa, čije značenje se uči i može se promeniti sa novim iskustvima, feromoni pokreću instinktivne reakcije. Mačka ne mora da uči šta su feromoni, jer je znanje o njima u njenim genima. Iako su odgovori na feromone automatski, na njih i dalje mogu uticati faktori kao što su razvoj, okruženje, prošla iskustva, nivo hormona...

Vomeronazalni organ nije jedinstven za mačke: mnoge životinje, od glodara do gmizavaca, takođe ga koriste za otkrivanje feromona. Zahvaljujući Jakobsonovom organu, te životinje mogu da otkriju širi spektar molekula od vrsta kojima on nedostaje. Tako su psi poznati po oštrom čulu mirisa, ali ne mogu da detektuju neke mirise koji dolaze do mačaka.

Evolucioni ostatak vomeronazalnog organa postoji kod čoveka, unutar nosne pregrade, ali nema dokaza da ima neku ulogu u hemijskoj komunikaciji.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.