Psi ne vole da ih grlite i podižete: Obratite pažnju na OVE SIGNALE koji znače da im nežnost ne prija

Način na koji ljudi izražavaju bliskost često nema mnogo veze sa načinom na koji je psi doživljavaju. Zagrljaj ili držanje u naručju, koji su za čoveka jasan znak nežnosti, mogu imati potpuno drugačije značenje kad je u pitanju pas. Upravo tu nastaje osnovni nesporazum između vlasnika i ljubimca.

Posmatranje ponašanja pasa pokazuje da većina ne doživljava zagrljaj kao prijatan kontakt, već kao ograničenje kretanja. Psi su po prirodi životinje koje u stresnim situacijama biraju da se udalje, a ne da ostanu na mestu. Kada ih čovek zagrli ili podigne u naručje, ta mogućnost im se oduzima, što povećava osećaj napetosti. Isti princip važi i za držanje u naručju, često i izraženije. Dok zagrljaj još uvek ostavlja psu oslonac na podlozi, podizanje ga potpuno lišava kontrole nad sopstvenim telom i prostorom. Za mnoge pse to je neprirodan položaj koji izaziva nesigurnost, čak i kada vlasnik nema lošu nameru.

Preporučujemo

Foto: Pixabay

Upravo zato mnogi psi tokom takvog kontakta ne deluju opušteno, iako vlasnici to često ne primećuju. Umesto otvorenog otpora, oni pokazuju suptilne znakove nelagodnosti: okreću glavu, izbegavaju pogled, zatežu telo, spuštaju uši ili pokušavaju da se izvuku. To nisu slučajni pokreti, već način na koji pas pokušava da smanji stres bez konflikta. Problem je u tome što se ti signali lako pogrešno tumače. Pas retko reaguje naglo, pa vlasnik može pomisliti da mu kontakt prija, dok ga on zapravo samo toleriše. Takva situacija može se ponavljati, a da se nelagodnost ne prepozna na vreme.

Važna razlika između ljudi i pasa jeste u načinu komunikacije. Ljudi koriste dodir kao osnovni način izražavanja emocija, dok psi mnogo više zavise od prostora i mogućnosti izbora. Za psa, mogućnost da se udalji nije samo opcija, već osnovni način regulacije stresa. Kada mu se ta mogućnost oduzme, čak i blizak kontakt može postati neprijatan. To ne znači da psi ne vole bliskost. Većina pasa traži kontakt sa vlasnikom, ali na način koji njima odgovara. To može biti ležanje u blizini, oslanjanje na nogu, praćenje kroz prostor ili kratki dodiri. Ključna razlika je u tome što pas u tim situacijama zadržava kontrolu — može da priđe i da se udalji kada želi.

Foto: Pixabay

Postoje i psi koji prihvataju ili čak uživaju u držanju u naručju. To su najčešće jedinke koje su na takav kontakt navikle od ranog uzrasta ili imaju smiren temperament. Ipak, čak i tada treba posmatrati govor tela, jer tolerancija ne znači nužno i opuštenost.

Važno je razumeti da pogrešno tumačenje ovakvog ponašanja može imati posledice. Pas koji se redovno dovodi u situacije koje mu ne prijaju može vremenom razviti jaču reakciju — od izbegavanja do otvorenog otpora. U tom smislu, držanje u naručju nije samo pitanje navike, već i poverenja.

Zato je najbolji pristup prilagoditi kontakt psu, a ne obrnuto. Umesto da se pas uzima u naručje bez njegove inicijative, bolje je posmatrati njegove reakcije i dozvoliti mu da sam bira bliskost. Kada pas traži kontakt, prilazi i ostaje opušten, to je jasan znak da mu takav odnos prija.

(Telegraf.rs/Psyhology Today)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.