U izmetu kojota u San Francisku nađeni ostaci nekoliko životinja: Među njima i najčešća vrsta kućnog ljubimca

Kako restorani, kuće i trotoari sve više zamenjuju prirodne pejzaže, kojoti u San Francisku menjaju svoje navike u ishrani kako bi se prilagodili promenjivom okruženju, piše Discoverwildlife. Ali šta ovi urbani predatori jedu i kako na njihovu ishranu utiču promene usled nicanja novih naselja, promene infrastrukture i drugih "gradskih" razloga?

Ovo pitanje istraživali su naučnici sa Univerziteta Dejvis u Kaliforniji. Njihova studija, objavljena nedavno u časopisu Ecosphere, otkrila je da broj restorana i količina popločanih površina u gradu utiču na sve ono čime se kojoti hrane. Oni su otkrili da ove životinje jedu više pacova u oblastima sa velikim brojem restorana, dok se u visokourbanizovanim područjima sa dosta pešačkih površina više oslanjaju na otpatke ljudske hrane.

Preporučujemo

Naučnici kažu da njihova otkrića mogu da pomognu gradskim zvaničnicima i udruženjima koja brinu o divljim životinjama da razviju bolje strategije za zaštitu domorodačke populacije kojota uz smanjenje sukoba između ljudi i divljih životinja

Šta jedu kojoti u gradu

Kojoti iz San Franciska su nestali iz grada s početka 20. veka, ali su se vratili početkom 21. veka i sada dele 47 kvadratnih milja sa preko 870.000 ljudi, okruženi vodom sa tri strane. Život kojota u blizini ljudi značio je prilagođavanje novim uslovima ishrane.

Šta je tačno na jelovniku kojota iz San Franciska? Kako tvrdi glavni autor studije Tali Kapi, ljudi obezbeđuju kojotima mnogo hrane, a na meniju ovih predatora je najčešće piletina, koja je pronađena u 72 posto uzorka fecesa kojpta. Kad je reč o plenu iz prirode, kojoti su jeli pacove (pronađeni u 57% uzoraka), zatim svinje (iz ljudskih izvora) i rakune (prirodni plen). Studija je pokazala da su kojoti jeli i mačke, ali su njihovi ostaci nađeni u samo 4,5% uzoraka izmeta.

Kojoti ne eksperimentišu sa hranom

Da bi sproveli svoje istraživanje, naučnici su sakupili preko 700 uzoraka fecesa kojota iz urbanih zelenih površina: parkova, terena za golf i bašti širom San Franciska, između septembra 2019. i aprila 2022, koji su analizirani u laboratoriji Univerziteta Dejvis. Otkriveno je da kojoti u naseljenijim područjima, kao što su Telegraf Hil i Bernal Hil, jedu više ljudske hrane nego oni u zelenijim oblastima, kao što su Presidio ili Golden Gate Park. Studija je takođe otkrila da su pojedinci unutar iste porodice kojota jeli sličnu hranu.

Ova studija naglašava ogroman raspon afiniteta kojota u ishrani i staništu kao vrste, izjavio je jedan od autora studije Ben Saks, direktor Jedinice za ekologiju i zaštitu sisara na Univerzitetu Dejvis. To je osobina po kojoj su oni već dobro poznati, ali studija se takođe pridružuje rastućem broju dokaza koji ukazuju na relativno sužene sklonosti kojota koji se drže onoga što znaju i ne eksperimentišu.

Život sa urbanim kojotima

Postoje jednostavni načini da stanovnici koegzistiraju sa kojotima i smanje potencijalne sukobe s njima. Prvo i najvažnije je da ljudi ne hrane kojote, jer postoji zabluda da kojoti gladuju i da im je potrebna pomoć ljudi iz San Franciska, ali je očigledno da se oni odlično snalaze bez čoveka.

Stanovnici ove oblasti takođe mogu da pomognu tako što će držati mačke u zatvorenom prostoru, ali i time što neće ostavljati hranu za kućne ljubimce napolju i bezbedno odlagati otpatke od hrane, zaključuju autori studije.

(Telegraf.rs)