Lenjivci žive šest meseci posle selfija sa turistima: Šokantni podaci o okrutnoj dresuri divljih životinja

Okrutnost prema divljim životinjama ima mnogo oblika sprovođenja, iako možda nije uvek očigledna. Mnogi od najgorih primera, jahanje slonova ili turističke ture sa cibetkom i čuvenom kafom koju ona "pravi", izgledaju kao tradicionalni događaji iz kultura zemalja iz kojih potiču, ali ono što otkriva lista najokrutnijih metoda dresiranja uz najlošije uslove držanja i nehumanost prema životinjama.

Kojih 10 "atrakcija" sa životinjama su najokrutnije po dresuri?

1. Delfini u delfinarijumima

Organizacije za zaštitu životinja kažu da je prostor u kojima borave delfini u zatočeništvu otprilike 200.000 puta manji nego u divljoj prirodi, tako da je ideja o "humanim" delfinarijumima apsurdna. Iako su delfinarijumi odavno zabranjeni, i dalje postoje u evropskim zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Holandija, Španija i Švedska. Prema podacima Evropske komisije (iz 2020. godine), postoje 33 delfinarijuma u kojima se drži u zatočeništvu 280 delfina: EU i dalje poziva da se ovi vodeni "zatvori" postepeno ukinu.

2. Šetnja sa lavovima

Osim činjenice da se mladunci lavova odvajaju od majki u ranom uzrastu, najveći problem kad je reč o šetnjama sa lavovima je šta se dešava sa životinjama kada postanu prestare da učestvuju u ovim atrakcijama. Velika je verovatnoća da ih prodaju lovačkim organizacijama koje gazduju zaštićenim lovnim teritorijama, gde u malim, ograđenim prostorima love i odstreljuju ostarele i nemoćne lavove. Sem toga, kosti mrtvih lavova prodaju se zemljama na Dalekom istoku, gde se od njih prave proizvodi sa navodnim lekovitim svojstvima.

3. Jahanje slonova

Postoji niz problema kad je reč o dresiranju slonova za jahanje: ove životinje verovatno se uzimaju iz divljine, budući da je veoma teško uzgajati azijske slonove u zatočeništvu. U dresiranju slonova koriste se veoma okrutne metode, uključujući i mučenje kako bi naučili da se plaše ljudi. U nekim zemljama, kao što je Vijetnam, mnogi slonovi uginuli su tokom dresure od iscrpljenosti i neuhranjenosti.

4. Nastupi orangutana

U atrakcijama širom jugoistočne Azije, zatočeni orangutani se dresiraju pomoću brutalnih metoda kako bi u predstavama vozili bicikle, nastupali sa obručima ili se boksovali jedni protiv drugih. Turisti se takođe mogu slikati sa ovim obično velikim majmunima koji se za potrebe dresure uzimaju iz divljine. Krivolovci obično odstrele majku i uzimaju mladunce koje potom prodaju. Vlasti u Tajlandu nisu neupućene u zlostavljanja koja se dešavaju na ovoj lokaciji.

5. Selfiji sa lenjivcima

Trend selfija stigao je u Južnu Ameriku kasnije nego u Aziju, ali kada se ustalio, otkriveni su neki uznemirujući "trendovi". Istrage Svetske zaštite životinja pokazale su kako se pojedine vrste životinja, uključujući lenjivce, džinovske mravojede, anakonde, tukane, pa čak i kajmane, uzimaju iz divljine kako bi turisti mogli da se slikaju sa njima i prave popularne "selfije". Istraživanje sprovedeno u Manausu u Brazilu i Puerto Alegriji u Peruu otkrilo je da kajmani dožive stres zbog vezivanja čeljusti gumenim trakama, dok lenjivci posle ovakvih susreta retko žive duže od šest meseci.

6. Plantaže cibetke i kafe

U brojnim zemljama jugoistočne Azije, obilasci plantaža cibeta postali su veoma popularni. Ali, stvarnost je veoma sumorna: cibetke, usamljene životinjice iz čijeg se izmeta izdvajaju zrna najskuplje kafe na svetu, na plantažama žive u malim kavezima i imaju monotonu i nezdravu ishranu od plodova kafe, koju izbacuju iz sebe kad je svare. Ova zrna se pretvaraju u luksuznu, neobičnu kafu koja se prodaje za ogromne sume novca na Zapadu.

Uprkos uveravanjima mnogih veletrgovaca i trgovaca kafom da se cibetka drži u humanim uslovima, stvarnost je očigledna: cibetke pate od neuhranjenosti i drugih bolesti koje su rezultat prisilnog zatočeništva.

7. "Šarmantna dresura" zmija

Dresura zmija može izgledati kao kulturna tradicija Azije i Severne Afrike, ali je stvarnost takva da je u zemljama poput Maroka to profitabilni postupak zasnovan na okrutnosti. Da bi "školovanje" zmije bilo bezbedno, uklanjaju im se očnjaci, a ima podataka da im "učitelji" ušivaju usta, uz ostavljanje dovoljnog prostora da jezik može da im se pomera unutra i napolje. Zmije ustaju uz zvuke flaute, jer su dresirane da tada dobiju hranu, a uspravan stav sugeriše da se osećaju ugroženo.

8. Selfiji sa tigrovima

Smatra se da samo u zoološkim vrtovima na Tajlandu ima više od 800 tigrova sa kojima posetioci imaju „jedinstvenu“ priliku da se fotografišu. Nažalost, postoji velika okrutnost vezana za ovu industriju, jer se mladunci odvajaju od majki u uzrastu od samo nekoliko nedelja, polovina tigrova se smešta u ograđene prostore manje od 20 m², a 10 posto ovih divljih mačaka pokazalo je velike probleme u ponašanju.

9. Medvedi u zatočeništvu

Medvedi završavaju u okrutnom zatočeništvu na više načina: osim što bivaju zatvoreni u zoo-vrtovima, uzimaju ih i cirkusi ili farme (gde se drže zbog žuči) i takođe (mada ređe nego nekad) kao „plešuće“ životinje. Medvedi su veoma inteligentne životinje koje mnogo pate u zatočeništvu i često pokazuju abnormalno ponašanje kao što su ponavljajuće hodanje i ljuljanje s jedne strane na drugu. Grupa za zaštitu medveda Wild Welfare svojevremeno je pronašla 400 ovih životinja u betonskim ograđenim prostorima u parkovima za medvede u Japanu, a medvedi su bili dresirani za nastupe u predstavama.

10. Životinje u cirkusu

Iako je korišćenje divljih životinja u cirkusima uglavnom zabranjeno (u Velikoj Britaniji 2019. godine, a i u mnogim drugim delovima sveta), još postoji mnogo zemalja koje to dozvoljavaju. Nastupi životinja u cirkusima i dalje su legalni u mnogim američkim državama, a Fondacija „Rođeni slobodni“ kaže da životinje, uključujući slonove, lavove i tigrove, nastupaju iz straha i zatvorene su u male kaveze ili drže u lancima veći deo njihovog života. Brojni cirkusi kažnjeni su zbog nepoštovanja minimalnih standarda utvrđenih zakonom, uključujući neobezbeđivanje sveže hrane i vode, dovoljnog prostora i adekvatne veterinarske nege.

(Telegraf.rs/Discoverwildlife)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.