Evolucija životinja u gradu: Rakuni čeprkaju po kantama, ptice glasnije pevaju, mladunci ne beže od ljudi

Divlje životinje prilagođavaju se gradskom životu na iznenađujuće spretne načine, otkrivaju naučnici. Tako su urbane životinje – majmuni u Nju Delhiju i veverice u gradovima – postale toliko hrabre da će vam ukrasti ručak direktno sa tanjira! A beli ibisi koji žive u Sidneju dobili su nadimak „kokoške iz kante“ zbog preturanja po kantama i krađe ostataka hrane iz smeća. Ovo smelo ponašanje koje pokazuju divlje životinje nije normalno za većinu vrsta u divljoj prirodi ili manjim sredinama blizu urbanih zajednica, ali je u gradu postalo gotovo uobičajena pojava.

Studije pokazuju da životinje koje žive u urbanim sredinama širom sveta pokazuju ovakvo ponašanje koje je postalo gotovo normalno, ali istovremeno gube osobine koje bi im bile potrebne u divljini. Takvo istovetno ponašanje divljih životinja u urbanim sredinama poznato je pod imenom „homogenizacija ponašanja“ i prati gubitak raznolikosti vrsta koje su prinuđene da se prilagode životu u gradovima.

Uzroci i posledice urbanizacije divljih životinja

U novoj studiji istraženi su uzroci i dugoročne posledice urbanizovanog ponašanja divljih životinja. Gradovi, uprkos lokalnim razlikama, dele mnoge iste karakteristike širom sveta: topliji su od prigradskih mesta, bučni su i preplavljeni svetlošću i, što je najvažnije, u njima dominiraju ljudi. Veverice u Njujorku, majmuni u Nju Delhiju, galebovi u priobalnim gradovima Velike Britanije i druge "gradske" divlje životinje naučili su da su ljudi izvor hrane. A pošto ljudi obično ne nanose štetu životinjama, vrste koje žive u gradovima naučile su da se ne plaše ljudi.

Gradovi takođe pokreću evoluciju: ljudi i promene koje su doneli u gradove doprineli su tome da hrabrije životinje u urbanoj sredini prenose svoje nove osobine na buduće generacije.

Nije samo krađa ostataka hrane iz kanti najčešća aktivnost urbanizovanih divljih životinja: i gradske ptice imaju svoj metod opstanka. Gradovi su veoma bučni pa ptice koje mogu efikasno da komuniciraju u tom okruženju imaju veće šanse da prežive i prenesu te osobine svojim potomcima. Na primer, gradske ptice pevaju glasnije, ili pevaju ranije ujutru ili na višim frekvencijama kako bi izbegle da ih zagluši buka saobraćaja.

Životinje se ponašaju slično u gradovima, jer uče jedne od drugih kako da iskoriste razne izvore ljudske hrane. Na primer, kakadui u Sidneju naučili su da otvaraju kante za smeće. U Torontu, rakuni nadmudruju ljude kad je u pitanju preturanje po kantama, dok inovatori pokušavaju da dizajniraju kante za đubre koje životinje neće moći da otvore tako lako. Zgrade i mostovi u gradovima postaju domovi slepim miševima, pticama i drugim vrstama, pri čemu oni koriste prirodnija mesta za gnežđenje. Putevi i cevovodi menjaju način i mesto kretanja životinja: gradske životinje se koncentrišu na kante za smeće ili deponije gde uvek ima hrane, ali jedu nezdravo.

Gubitak raznolikosti prirodnog ponašanja divljih životinja

Gubitak raznolikosti prirodnog ponašanja dešava se svuda gde ljudi povećavaju svoj uticaj na prirodu. Ovo je veoma zabrinjavajuće i odražava se na više nivoa. Na nivou populacije, varijacije ponašanja mogu odražavati genetske varijacije, koje daju vrstama sposobnost da reaguju na buduće promene u okruženju. Na primer, životinje koje se razmnožavaju u divljini određenog doba godine, u urbanoj sredini zbog veće toplote mogu pomeriti vreme razmnožavanja. Smanjenje genetskih varijacija ostavlja populacije manje sposobnim da reaguju na buduće promene. Kako životinje postaju pitomije, mogu se pojaviti novi sukobi između njih i ljudi, pa je izvesno više saobraćajnih nesreća, ujeda životinja, štete na imovini i prenošenja zoonotskih bolesti. Takvi sukobi mnogo koštaju i mogu naštetiti i životinjama i ljudima.

Gubitak raznolikosti ponašanja je takođe zabrinjavajući za očuvanje prirode. Kada vrsta izgubi raznolikost ponašanja, gubi otpornost na buduće promene u okruženju u divljini, što otežava ponovno uvođenje urbanih životinja u divljinu. Gubitak raznolikosti ponašanja takođe rizikuje brisanje društveno naučenih, populacijski specifičnih ponašanja, kao što su lokalne migracione rute, tehnike traženja hrane, tradicije korišćenja alata ili vokalni dijalekti. Na primer, populacije australijskih ptica medojeda se smanjuju i kritično su ugrožene. Izolacija zbog manjeg broja sopstvenih vrsta u blizini poremetila je normalno ponašanje učenja pesama, što otežava mužjacima da pevaju atraktivne pesme koje im pomažu da pronađu partnerke i uspešno se razmnožavaju.

Homogenizacija ponašanja dovodi do toga da se divlje životinje u gradovima poput Los Anđelesa, Lime, ​​Lagosa i drugih ponašaju na sličan način, uprkos tome što žive u različitim sredinama i imaju različite evolutivne istorije. Mnoga od ovih ponašanja utiču na opstanak i reprodukciju, tako da je razumevanje ovog oblika gubitka raznolikosti važno za uspešno očuvanje divljih životinja.

(Telegraf.rs/Sciencealert)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.