Danas je Svetski dan bonobo majmuna sa kojima ljudska bića dele 98 procenata DNK

B. P.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Bonobo pripadaju porodici šimpanza, prijateljski su raspoloženi prema svima, a poznati su i kao nomadi koji žive po principu "fisije i fuzije"

Bonobo majmun Foto: Shutterstock/Sergey Uryadnikov

Današnji dan proslavlja se kao Dan Svetog Trifuna, u svetu poznatiji kao Dan zaljubljenih, a u svetu životinja, 14. februar je Svetski dan bonobo majmuna.

Svetski dan posvećen bonobo šimpanzama (Pan paniscus) pokrenula ga je zaštitnica prirode Ešli Stoun, osnivačica projekta "Bonobo" (neprofitna fondacija za spasavanje bonobo šimpanzi, kako bi se podigla svest o ugroženoj vrsti.

Bonobo šimpanze se od većine vrsta majmuna razlikuju po sposobnosti da mirnim putem rešavaju sukobe. Ranije su ih zvali "pigmejske šimpanze": oni su zasebna vrsta koja pokazuje odbojnost prema agresiji.

Oni su jedna od osam vrsta u porodici velikih majmuna kojoj pripadaju i ljudska bića. Osim po veličini, bonobo se od šimpanze razlikuje po tome što ima manju glavu, duže noge i sveukupno je vitkiji. I bonobo i šimpanze su najbliži živi rođaci ljudskih bića: sa nama dele više od 98 posto DNK!

Bonobo žive samo u Africi, u džunglama Demokratske Republike Kongo. Njihova mišićavost nije proizvod konzumacije proteina, već voća, cveća i lišća.

Majmuni bonobo imaju složene i isprepletene društvene odnose. Za razliku od većine majmuna, bonobo grupe se formiraju pod matrijarhatom, pri čemu dominantna ženka vlada njihovim prebivalištem. Ženku najvišeg ranga određuje nekoliko faktora, uključujući godine i iskustvo. Bonobo su majmuni nomadi - stalno putuju zemljom i nemaju određenu teritoriju.

Bonobo majmun Foto: Shutterstock/Sergey Uryadnikov

Za razliku od svojih rođaka šimpanzi, bonobo su prijateljski raspoloženi prema strancima. Kod njih nema teritorijalnih nesuglasica: oni će deliti hranu sa svimam, a primećeno je i da "usvajaju" bebe van svoje društvene grupe. Društvena grupa bonoba sastoji se od velike zajednice koju čini od 30 do 100 jedinki koje se tokom dala dele u manje grupe, u potrazi za hranom i uveče se okupljaju da bi bile sigurnije. Ovo ponašanje razdvajanja i ponovnog spajanja poznato je kao "fisija-fuzija" i praktikuju ga čak bonobo koji žive u zoološkim vrtovima.

Svetski dan bonoba pomaže u edukaciji o ovim dobrodušnim majmunima i njihovom ugroženom statusu. Zbog političke nestabilnosti u Kongu bonobo nije dovoljno istražen u njegovim prirodnim prebivalištima. Procenjuje se da populacija divljih bonobo majmuna ima manje od 25.000 jedinki, delom zbog gubitka staništa, delom zbog krivolova. Pojedini zoo-vrtovi su svetu doniraju prihod od prodatih ulaznica "Lola ya Bonobo", centru za negu i rehabilitaciju bonoba u Africi.

(Telegraf.rs)