Manastir u Španiji postao utočište istorijski važne rase kunića: 11 sestara čuva 35 zečeva i njihovih 90 beba

Jedanaest monahinja, franjevačkih sestara iz manastira Svetog Antonija Padovanskog u Kastilji-La Manči, Španija, trenutno brinu o 35 španskih džinovskih zečeva. Rasa je nastala ukrštanjem flandrijskog gigantskog kunića i španskog smeđeg kunića, dostiže težinu skoro 9 kilograma i može da okoti oko 22 mladunca mesečno! Španski džinovski kunići su bili glavni izvor hrane tokom Španskog građanskog rata, ali je populacija ove ugrožene vrste postala veoma niska.

Španski džinovski kunić je rasa starija od jednog veka, izveštava Global Sisters Report, neprofitni medij usmeren na katoličke sestre i ljude (i životinje) kojima služe.

Preporučujemo

Sestre u manastiru Svetog Antonija Padovanskog uzgajaju španske džinovske zečeve više od 30 godina. Pre oko decenije, one su pojačale uzgoj nakon saznanja da je rasa ugrožena od nestanka. To otkriće usmerilo je njihov rad ka očuvanju prirode i podstaklo da se udruže sa lokalnim vlastima kako bi uspostavile program uzgoja i brinule o svojim kunićima.

Sestra Konsuelo Peset Laudenja, glavna opatica, kaže da je poslala nekoliko fotografija jednom udruženju koje tvrdi da su životinje "spektakularne, ali ugrožene kao rasa."

Laudenja podseća da kunići imaju istorijski značaj za Španiju: tokom Španskog građanskog rata, kada su izvori hrane za porodice i sirotišta bili oskudni, farme u Asturiji, Madridu i Valensiji uzgajale su oko 300 ženki španskih džinovskih kunića za rasplod kako bi pomogle u ishrani ugroženih građana. Mnoge porodice su preživele zahvaljujući ovoj životinji, a sada se taj deo španske istorije zaboravlja.

Sestre iz manastira svakodnevno brinu o životinjama: hrane ih, održavaju higijenu prostora i prate njihovo zdravlje. Od 11 monahinja, tri su negovateljice na ovoj farmi, uključujući Laudenju, koja je obučena za veterinarsku pomoć i svakog jutra obavlja pregled kunića. Ona ih vizuelno proverava i kontroliše miris urina, proveri svaku jedinku, izdvoji bezvoljne ili letargične životinje, a ako su neke uginule, odmah ih uklanja.

Monahinje poštuju stroge propise za prebivališta kunića: obezbeđuju im odgovarajuće kaveze, kontrolišu temperaturu prostorija i ventilaciju. Prostorije u kojima kunići borave čiste se svaki drugi dan, a "generalku" rade jednom nedeljno. Sa tolikim brojem kunića – do kraja marta u manastiru je došlo na svet 90 beba – troškovi namenjeni hrani i opremi brzo se nagomilavaju, ali monahinjama nije dozvoljeno da prodaju kuniće, jer manastir ima dozvolu samo za „uzgoj za ličnu potrošnju“. Umesto prodaje kunića, monahinje ih doniraju školama, tematskom parku u Toledu, u Španiji, i registrovanim privatnim uzgajivačima, u nastojanju da prošire znanje drugih ljudi o rasi i povećaju broj kunića. Monahinje prodaju domaće slatkiše i sladoled u zanatskoj prodavnici pored manastira kako bi finansirale brigu o kunićima.

Lokalne vlasti ranije su donirale manastiru kako bi pomogle u uzgoju kunića, a manastir se nada da će zvanične vlasti pružiti bolju podršku. Napori za očuvanje prirode takođe su utemeljeni u veri, jer je ova zajednica delimično inspirisana rečima pape Franje iz 2015. godine koji poziva na brigu o životnoj sredini.

„Moramo zaštititi životinje“, istakla je Laudenja. „Mi smo franjevci, a Sveti Franja je zaštitnik veterinara i to je izvor ljubavi i divljenja koje osećamo prema španskom džinovskom kuniću.“

(Telegraf.rs/People)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.