Mogu li psi da pate od CELIJAKIJE: Koje rase su osetljive na GLUTEN i koja hrana je idealna za njih

Iako se celijakija decenijama smatra isključivo ljudskom bolešću, poslednjih godina se otvara pitanje da li psi mogu razviti sličan poremećaj u varenju glutena. Odgovor nije jednostavan, jer psi ne obolevaju od celijakije u doslovnom smislu, ali mogu razviti stanje vrlo slične prirode – glutensku enteropatiju koje ozbiljno narušava njihovo zdravlje ako se ne prepozna na vreme.

Prema analizi koju je objavila veterinarska laboratorija Laboklin kod određenih rasa, posebno irskih setera i border terijera, zabeležena je osetljivost na gluten koja uzrokuje brojne digestivne, a kod nekih pasa i neurološke tegobe. Kod irskih setera se razvija oblik glutenske enteropatije koji podseća na ljudsku celijakiju, sa oštećenjem crevne sluzokože, prolaznom atrofijom resica, povećanom propustljivošću i infiltracijom limfocita, dok se kod border terijera javlja paroksizmalna glutenski senzitivna diskinezija, stanje koje izaziva neuobičajene grčeve, tremore i otežano kretanje, ali bez gubitka svesti.

Preporučujemo

S druge strane, prema Imby Pet Food, glutenska netolerancija se može javiti i kod pasa koji ne pripadaju pomenutim rasama. U studijama koje uključuju pse mešance, francuskog buldoga, labradora i nemačkog ovčara, uočeni su slični simptomi, kao i odgovarajuća reakcija na ishranu bez glutena. Iako ovi slučajevi još nisu u potpunosti razjašnjeni na molekularnom nivou, praktično iskustvo ukazuje da su realni i klinički relevantni.

Šta je tačno gluten i kako deluje na psa?

Gluten je grupa proteina koji se nalaze u pšenici, ječmu, raži i spelti. Kod zdravog psa, ovi proteini se normalno vare i apsorbuju, ali kod psa sa preosetljivošću, gluten izaziva imunološku reakciju koja oštećuje sluzokožu tankog creva, remeti varenje i apsorpciju hranljivih materija i s vremenom uzrokuje sistemske probleme.

Najčešći simptomi glutenske preosetljivosti kod pasa uključuju:

– Hroničnu dijareju, ponekad sa sluzi ili krvlju

– Povraćanje i gubitak apetita

– Gubitak težine ili nemogućnost dobijanja na težini

– Nadutost stomaka, gasove i bol na dodir u trbušnoj regiji

– Zaostajanje u rastu kod štenaca

– Promene na koži: crvenilo, svrab, perutanje, ljuštenje, opadanje dlake

– Hronične infekcije ušiju i usne duplje

– Umor, slabost, razdražljivost

– Neuromotorni simptomi: drhtavica, epizodni grčevi, problemi sa koordinacijom

– Promene stolice – od meke i svetle do potpuno tečne, često sa neprijatnim mirisom

Ovi simptomi su nespecifični i mogu ukazivati i na druge poremećaje, pa je dijagnoza izazovna. Zbog toga veterinari, kako navodi Laboklin, najčešće koriste eliminacionu dijetu kao dijagnostički alat: pas se stavlja na ishranu potpuno lišenu glutena u trajanju od četiri do šest nedelja. Ako simptomi prestanu, a zatim se vrate nakon ponovnog unošenja glutena, to potvrđuje postojanje preosetljivosti.

U nekim slučajevima, naročito kod border terijera, moguće je laboratorijski izmeriti specifična antitela koja služe kao dijagnostički marker. Međutim, ovi testovi još nisu široko dostupni za sve rase i nisu validirani kao standard za pse generalno.

Lečenje se zasniva isključivo na dijeti. Jedina dugoročna i efikasna terapija jeste potpuno uklanjanje glutena iz ishrane. Vlasnici treba pažljivo da čitaju deklaracije komercijalne hrane, jer mnoge sadrže skrivene izvore glutena, poput pšeničnog skroba, brašna, nusproizvoda od žitarica ili ječmenog slada.

Idealna hrana za psa sa glutenskom preosetljivošću treba da sadrži jedan izvor proteina (npr. losos, jagnjetina, ćuretina), bezglutenske izvore ugljenih hidrata (poput batata, pirinča, leblebija), kao i da bude formulisana kao hipoalergena ili veterinarski nadzirana.

Nakon prelaska na dijetu, mnogi psi već u roku od nekoliko dana pokazuju vidljivo poboljšanje, a potpuni oporavak se obično beleži u roku od tri do osam nedelja. Kod pasa sa neurološkim simptomima, kao što su napadi, oporavak može biti postepen i zahteva duži nadzor. Povremeni unos glutena, čak i u malim količinama, može ponovo izazvati simptome, pa ishrana mora ostati strogo kontrolisana.

Iako psi nemaju celijakiju u istom kliničkom obliku kao ljudi, neki od njih razvijaju glutensku preosetljivost koja zahteva ozbiljan pristup i pažljivu dijagnostiku. Zahvaljujući sve većem broju istraživanja i sve boljim savetima veterinarskih stručnjaka, danas je moguće prepoznati i efikasno tretirati ovaj problem. Ako vaš pas pati od uporne dijareje, osipa, umora ili čudnog ponašanja nakon obroka – možda je vreme da razmotrite ishranu bez glutena i posavetujete se sa veterinarom.

(Telegraf.rs)