Irski crveni seter: Veran i druželjubiv porodični pas

Irski crveni seter je popularna rasa pasa srednje dugačke, bakarnocrvene svilenkaste dlake.

Izuzetan je kao kućni ljubimac i odličan kompanjon sportskim entuzijastima. Veoma je elegantan i izrazito druželjubiv, piše Thesprucepets.

Prvobitno uzgajan za lov na ptice, irski crveni seter postao je tražen zbog lepote, prijateljskog temperamenta i radne etike. Dobro se prilagođava životu sa decom i drugim kućnim ljubimcima, ali se neće družiti sa malim životinjama koje su mu prirodni plen.

Standard

Prema FCI standardu, irski crveni seter pripada VII grupi - ptičari, sekciji 2 - britanski i irski ptičari, podsekcija 2.2 - seter i podleže ispitu u radu. Standard irskog setera je pod brojem 120.

Njegova visina je od 63,5 do 68 cm, dok mu je težina od 27 do 32 kilograma. Životni vek ovog lepotana koji se nažalost ne viđa često kao nekad je od 12 do 15 godina.

Poreklo

Uprkos crvenom “kaputu”, irski seter potiče sa Smaragdnog ostrva. Ova rasa je razvijena u Irskoj da bi pomagala lovcima na ptice, pre nego što se pojavilo vatreno oružje.

Seteri koriste oštar njuh da bi otkrili ptice. Oni "sede" ili zauzimaju nizak stav pri kojem im telo skoro dodiruje tlo, dok ptica ne izleti iz skrovišta. Kad lovac pripuca, pas brzinom munje odlazi po ulov.

Lovci na ptice u Irskoj tražili su psa koji bi se brzo kretao po otvorenom terenu irskog sela i bio pažljiv i strpljiv lovački pas. Početkom 19. veka, lovci su tražili španijele, engleske setere i gordon setere kako bi uzgojili brzog psa ptičara. Rezultat je bio crveno-beli pas tipa setera koji je postao poznat kao irski seter. S vremenom je stvoren pas isključivo crvene dlake bez belih mrlja. Danas se dlaka sa tragovima crne boje smatra greškom u izgledu rase, iako nije diskvalifikujući faktor za izložbene pse. Oči irskog crvenog setera nisu velike, boje su lešnika ili tamnobraon.

Sa upadljivim izgledom i veselim temperamentom, irski seter se proširio i na Britansko ostrvo i SAD. Ovo je bila jedna od prvih rasa koja je stekla priznanje Američkog kinološkog saveza (AKC) 1878. godine. Crveni seteri, kako ih ponekad zovu, razvili su se u dva podtipa: terenske i izložbene. Seter koji učestvuje na izložbama ima lepršavu crvenu dlaku, teške kosti, visok je i dugonog. Seter “poljskog” tipa je gajen da zadrži radne sposobnosti: iako ima karakterističnu mahagoni dlaku, zaperci su mu malobrojniji, kosti finije i telo mu je kompaktnije.

Oba tipa setera vole da rade i da udovolje vlasnicima. Rasa spada među 100 najpopularnijih rasa pasa u SAD. Osim crvenog setera, postoji i irski crveno-beli seter, uravnoteženijeg temperamenta koji je u FCI standardu zaveden pod brojem 330.

Temperament

Ovo je porodičan pas, druželjubiv i razigran, što ga čini idealnim saputnikom za vlasnike svih uzrasta. Veoma je inteligentan i lako se obučava, bilo da je reč o učešću u sportu ili se trenira da svakodnevni život. Obično se odlično slaže sa drugim psima i mačkama, ali mali kućni ljubimci sa njim ne mogu živeti. Prijateljski reaguje i na nepoznate ljude, pa nije dobar izbor za čuvara.

Vežbanje

Da bi održao uravnoteženost i dobro raspoloženje, irski seter mora imati svakodnevnu, najmanje jednočasovnu aktivnost. On voli energičnu šetnju, trčanje, igranje i donošenje loptica. Idealno bi bilo da boravi u ograđenom dvorištu, gde može biti slobodan i siguran. Ipak, i pored toga morate ga voditi na istrčavanje.

Nega

Dlaka irskog crvenog setera je sjajno kestenjasta braon bez ikakvog traga crne boje. Zaperci su tipični i pojavljuju se na ušima, grudima, nogama i repu. Belinu može imati na grudima, vratu, bradi ili prstima, ili malu zvezdu na čelu, usku lisu, belinu na nosniku ili njušci.

Briga o njegovom prelepom crvenom “kaputu” nije toliko teška i dugotrajna kao što se čini. Nekoliko “sesija” četkanja nedeljno i povremeno kupanje je minimum. Poddlaka mu zimi postaje deblja, a sa približavanjem proleća pas se linja. Zbog toga je potrebno redovno češljanje kojim se uklanja mrtva dlaka i sprečava gomilanje "dlakavih" loptica u stanu.

Obuka

Prijateljska priroda irskog crvenog setera nije garancija lake obuke: ovom psu potreban je strpljiv i dosledan trener. Socijalizacija treba da počne od najranijeg doba, sa ljudima svih uzrasta i velikim i malim životinjama. Ne zaboravite da je seter stvoren da bi lovio, pa i ne pomišljajte na držanje malih životinja u stanu.

Irski crveni seter se sjajno snalazi sa loptom, odlično pliva i dobar je u agilitiju. Mirna priroda i strpljivost čine ga dobrim terapeutskim i službenim psom. No, pripazite: prirodan afinitet rase prema društvu ljudi znači mogućnost pojave anksioznosti zbog odvajanja. Irski crveni seter ne voli da dugo bude sam.

Zdravlje

Ovo je otporan pas, ali kao i kod većine rasnih pasa postoje predispozicije za neka oboljenja. Irski crveni seter može biti sklon bubrežnim oboljenjima, epilepsiji, displaziji kuka, usporenom radu štitne žlezde, alergiji na gluten, Von Villebrandovoj bolesti, naslednim očnim bolestima i gastrointestinalnim poremećajima. Pre nabavke psa ove rase, obavite ispitivanja na nasledne očne bolesti i snimanje kukova.

Ishrana

Vrhunska forma i dobro zdravlje irskog crvenog setera nezamislive su bez kvalitetne hrane. Ova aktivna rasa zahteva mnogo proteinske ishrane koja će obezbediti energiju za terenske aktivnosti ili svakodnevnu zabavu. Nemojte mu dozvoliti da prebrzo guta hranu, jer je sklon nadimanju. Ukoliko se ispostavi da ima ovaj problem, nabavite posudu za “sporo” hranjenje halapljivih ljubimaca ili mu obroke podelite na manje porcije.

Pogledajte kako izgleda suživot sa irskim crvenom seterom, naročito sa šampionom u lepoti!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.