Stres, promena rutine, bolest, ali ne i inat: Šta mačka pokušava da vam kaže kada menja navike mokrenja

Ako vaša uredna i vaspitana mačka iznenada počne neuobičajeno da se ponaša – vrši malu nuždu po tepihu, krevetu, u uglu sobe ili čak na vašoj odeći – to može delovati kao inat, ali u stvarnosti često predstavlja signal da nešto nije u redu. Mokrenje van posipa nije problem koji se rešava vikom ili kaznom – ono je važan pokazatelj da mačka pokušava da vam nešto poruči, a vaš zadatak je da to prepoznate i reagujete s pažnjom i razumevanjem, navodi petDM.

Najčešći uzroci mokrenja van posipa uključuju zdravstvene tegobe, stres, neprikladne higijenske uslove, promene u okruženju, loš izbor vrste posipa ili broja posuda u odnosu na broj mačaka u domaćinstvu. Svaki od ovih faktora može dovesti do toga da vaša mačka, inače vrlo čista životinja, odustane od korišćenja posipa i počne da mokri gde god se u tom trenutku oseća sigurnije – pa čak i na mestima koja vama deluju potpuno nelogično.

Preporučujemo

Prva i najvažnija stvar koju treba da učinite kada primetite promenu u mokrenju jeste da se odmah obratite veterinaru. Bez pregleda i analize urina i krvi ne možete znati da li se vaša mačka bori s infekcijom urinarnog trakta, kamenom u bešici, bolovima pri pokretu zbog artritisa, simptomima hronične bubrežne bolesti ili čak sa hiperaktivnom štitastom žlezdom. Sve ove dijagnoze su česte kod mačaka, naročito starijih, i mnoge od njih se mogu uspešno tretirati ako se otkriju na vreme.

Zdravstveni problemi najčešće izazivaju bol ili nelagodnost prilikom mokrenja, zbog čega mačka počinje da povezuje posip sa neprijatnošću. Umesto toga, izabere da mokri na mestu koje joj deluje sigurnije – pored vas na krevetu, recimo, ili u kutku koji nije izložen. Mačke koje pate od idiopatskog cistitisa (upale bešike izazvane stresom), vrlo često mokre van posipa, jer stres direktno utiče na njihovu fiziologiju. I najmanja promena – nova mašina, pomeranje nameštaja, dolazak bebe ili druge životinje – može dovesti do pojave krvi u urinu, učestalog mokrenja ili potpune promene navika.

Međutim, čak i kad su zdravstveni nalazi uredni, ne smete odbaciti značaj okruženja, kvaliteta posipa i samog mesta gde se posuda nalazi. Mačke imaju izuzetno osetljiv njuh. Posuda koja vama deluje čista, može za njih biti „neupotrebljiva“. Prljav posip, retko menjanje sadržaja, neprijatan miris ili posuda sa poklopcem u kojoj se mirisi zadržavaju – sve to može biti dovoljan razlog da mačka odluči da je bolje mokriti negde drugde.

Pored čistoće, ključno je i gde se posuda nalazi. Ako je posuda u mračnom, uskom prostoru do koga vode stepenice ili kroz koji prolaze bučne mašine (perilica za veš, usisivač, bojler), mačka može razviti strah od korišćenja. Isto važi i za posude koje se često premestaju – mačke ne vole kada se njihova rutina menja, a premeštanje posude može ih zbuniti i podstaći neželjeno ponašanje. Idealno mesto je ono koje je tiho, bez saobraćaja ljudi, a ipak nije potpuno izolovano. Mačka mora imati osećaj privatnosti, ali i sigurnosti.

Vrsta posipa je još jedan važan faktor. Neke mačke ne vole mirisne posipe, druge izbegavaju grube granule, jer im smetaju pod šapama. Promena brenda, strukture, pa čak i boje posipa može izazvati odbijanje. Ako sumnjate da je u pitanju problem s posipom, možete postaviti više različitih vrsta u odvojene posude i posmatrati koju mačka bira. Važno je da se nikakve promene ne uvode naglo, jer mačke na sve reaguju vrlo emotivno – čak i na ono što vama deluje kao nevažna sitnica.

Ako imate više mačaka, broj posuda mora uvek biti jedan više od broja mačaka u domaćinstvu: dve mačke – tri posude, tri mačke – četiri posude, i to ne u istom kupatilu, već u različitim prostorijama. Neke mačke, naročito one nesigurne ili manje dominantne, neće koristiti posudu u kojoj je već bila druga mačka. Ako imate „siledžiju“ među svojim ljubimcima, možda ćete morati da odvojite posude fizički – ili bar obezbedite nesmetan pristup za svaku mačku pojedinačno.

Konačno, ne zaboravite emocionalni aspekt. Mačke se ne ponašaju loše „iz inata“: one koriste mokrenje kao oblik komunikacije i samopomoći. Stresne situacije, anksioznost i nesigurnost često se izražavaju upravo ovako. Mačka može mokriti na vaš jastuk, jer želi da bude bliže vašem mirisu, da se oseća sigurno. Može mokriti na odeću vašeg partnera ako je ljubomorna ili zbunjena novom rutinom u kući. Feromonski difuzeri, pažljiva rutina, postepene promene i što manje stresa mogu pomoći da se ova ponašanja zaustave. Ako ne uspevate sami, stručnjak za ponašanje mačaka može dati veoma korisne smernice.

U svemu ovome, najvažnije je nikada ne kažnjavati mačku. Vika, prskanje vodom, zatvaranje u sobu ili izbacivanje napolje – sve to pogoršava problem i uništava poverenje. Mačka ne razume kaznu – ona oseća samo dodatni strah, koji može pojačati anksioznost i pogoršati ponašanje. Umesto toga, budite detektiv i saosećajni saputnik – tražite uzrok, pratite signale, i uz pomoć veterinara i nežnog pristupa, vrlo je verovatno da ćete uspeti da vratite higijenske navike i harmoniju u kuću.

Mokrenje van posipa nikada nije „faza“ koju treba ignorisati. Ono je simptom, poziv u pomoć, pokušaj da vas mačka uputi na nešto što joj smeta – fizički, emotivno ili u okruženju. Razumevanjem i pravovremenom reakcijom ne samo da rešavate neželjeno ponašanje, već gradite odnos poverenja i brige koji je temelj svakog pravog odnosa između čoveka i mačke.

(Telegraf.rs)