On u zubima drži veliki komad budućnosti cele naše planete, a umire najčešće od onoga što najviše voli

Svake godine, 7. aprila, u svetu se obeležava Međunarodni dan dabra, posvećen najvećim graditeljima u prirodi. Svetski dan ove vredne životinje, koja je nacionalni simbol Kanade, 2009. godine osmislila je neprofitna organizacija “Beavers, Wetlands & Wildlife”, a datum u kome svaki dabar na svetu "proslavlja" svoj praznik, 7. april, izabran je u čast Doroti Ričards, popularne “žene dabra” koja se pola veka bavila proučavanjem ovih životinja i kojoj je tog datuma bio rođendan.

Dabar, čiji naziv znači “braon“ ili “svetao“ je kopneno-vodeni glodar čije je prebivalište u celom svetu: u Kanadi, Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj, centralnoj Rusiji, južnoj Skandinaviji..., u slatkovodnim sredinama, i to rekama, potocima, barama i jezerima. Njegove šape isprepletene su svojevrsnim mrežama, a zbog izgleda repa zovu ga “heroj ravnog repa”. Populacija dabra je mala, ali ima veliki uticaj na životnu sredinu. Drvećem koje grize dabar gradi prirodne brane i nanosi blato, kamenje i drugi materijal, sprečavajući poplave i suše, i uz to obnavlja močvare i čisti vodu. Najveća brana koju su izgradili dabrovi nalazi se u Nacionalnom parku Wood Buffalo, u Alberti (Kanada) i duga je 850 metara!

Preporučujemo

Foto: Shutterstock/P Harstela

Dabar je postao nacionalni simbol Kanade 1975. godine, ali je često bio žrtva lova zbog krzna i mesa i gotovo je izumro u 19. i ranom 20. veku. Evropljani su dabra gotovo uništili pa su morali da ga uvoze iz Severne Amerike sredinom 19. veka.

Dabar je životinja koja u svojim zubima drži veliki komad budućnosti celog sveta, zbog čega i jeste ustanovljen Svetski dan dabra, kao još jedan globalni napor očuvanja ove vredne i važne životinje.

Da li znate:

* Odrasli mužjak dabra ima istu težinu kao i osmogodišnje dete.

* Dabrov rep podseća na riblju krljušt i ima ukus kao riba, ali ova životinja ribu ne jede.

* Dabrovi mogu da grizu pod vodom, njihove telesne izlučevine sadrže ogromne količine aspirina i u većini slučajeva umiru tako što ih prignječi ono za šta žive - drveće.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.