Miriše na ribu koju ne jede i iz sebe izbacuje gomile aspirina: Boravi u lavirintu i umire od onog za šta živi

Međunarodni dan dabra proslavlja se svake godine 7. aprila: dan posvećen najvećim graditeljima je 2009. godine osmislila neprofitna organizacija “Beavers, Wetlands & Wildlife” čiji članovi žive u SAD, Kanadi i drugim zemljama. Kao datum ovog praznika izabran je 7. april, rođendan Doroti Ričards, popularne “žene dabra” koja se pola veka bavila proučavanjem ovih životinja.

Reč “dabar“ ima značenje “braon“ ili “svetao“. Dabar je kopneno-vodeni glodar koji živi u Kanadi, Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj, centralnoj Rusiji, južnoj Skandinaviji… Njegovo prebivalište u prirodi su slatkovodne sredine - reke, jezera, potoci i bare.

Dabar ima veliku glavu, krupno telo i smeđe ili sivo krzno, a njegove prednje i zadnje šape su isprepletene mrežama. Ovu životinju zovu “heroj ravnog repa”: ona ima veliki uticaj na životnu sredinu, iako joj je populacija mala. Drvećem koje grize dabar gradi prirodne brane i prenosi druge materijale poput blata, kamenja i krhotina. Brane koje gradi dabar spreča poplave i suše, obnavlja močvare i čisti vodu.

Najveća brana koju su izgradili dabrovi je u Nacionalnom parku Wood Buffalo, u Alberti (Kanada) i duga je 850 metara! Dabar je postao nacionalni simbol Kanade 1975. godine.

Dabra su često lovili zbog krzna i mesa, pa su skoro izumrli u 19. i ranom 20. veku. Evropljani su ih gotovo uništili pa su morali da ih uvoze iz Severne Amerike sredinom 19. veka.

Dabar jeste nacionalna životinja Kanade, ali je i životinja koja u svojim zubima drži veliki komad budućnosti čitavog sveta. Zbog toga je ustanovljen Svetski dan dabra, kao još jedan globalni napor očuvanja ove vredne i važne životinje.

Da li ste znali ove zanimljivosti o dabru?

* Dabrov rep podseća na riblju krljušt i ima ukus kao riba, ali ova životinja ribu ne jede.

* Odrasli mužjak dabra ima istu težinu kao i 8-godišnje dete.

* Dabrovi mogu da grizu pod vodom, njihove telesne izlučevine sadrže ogromne količine aspirina i u većini slučajeva umiru tako što ih prignječi ono za šta žive - drveće.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.