Vreme čitanja: oko 1 min.
U vikendu koji je za nama svet je proslavio dan posvećen štićenicima "žene dabra" Doroti Ričards
Vreme čitanja: oko 1 min.
Jedna od najstidljivijih i najvrednijih životinja na našoj planeti, popularni "heroj ravnog repa", svake godine 7. aprila ima svojih pet minuta slave zahvaljujući organizaciji BWW
Međunarodni dan dabra obeležava se svake godine 7. aprila, pa je tako bilo i juče, kad je proslavljen dan jednog od najvrednijeg i najvećeg graditelja u prirodi. Svojevrstan praznik dabra je 2009. godine ustanovila neprofitna organizacija "Beavers Wetlands & Wildlife" (BWW).
Dabrovi su jedinstvena i važna ključna vrsta životije koja ima veliki uticaj na ekosistem naše planete. Od 1985. "BWW" je napravio veliki napredak u istraživanju i obrazovanju, sa namerom da pojača svest o malim graditeljima brana - dabrovima. Međunarodni dan dabra proslavlja se 7. aprila, koji je izabran kao datum ovog praznika, jer je tada rođena Doroti Ričards, poznata kao "žena dabar". Ričardsova je rođena 1894. godine i bavila se proučavanjem dabrova 50 godina.
Preporučujemo
Dabar se vratio u Srbiju posle 100 godina! Mogu da uruše puteve i unište drveće, ali jednu stvar morate znati
Svim “herojima ravnog repa” želimo svu sreću: Danas je Međunarodni dan dabra
Reč "dabar“ potiče od staroengleske reči "beofor", što znači "braon“ ili "svetli".
Dabrovi su poluvodeni glodari koji žive u regijama umerene severne hemisfere: Kanadi, Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj, centralnoj Rusiji, južnoj Skandinaviji, ali i u drugim zemljama. Obitavaju u slatkovodnim sredinama, kao što su reke, jezera, potoci i bare. U Kanadi je 1975. dabar proglašen nacionalnim simbolom ove zemlje, a mnogi ljubitelji ga zovu "herojem ravnog repa".
Uz razigranog frizera uživaju i kućni ljubimci: Ono kada zaista voliš svoj posao
Ljubimcu obukli kostim pa dobili bumbar mače: Najslađi bumbar na svetu
Dabrovi imaju velike glave, stasita tela i smeđe ili sivo krzno, a prednje i zadnje šape su im isprepletene mrežama. Dabrovi su ključna vrsta što znači da imaju izuzetno veliki, ali nesrazmeran uticaj na životnu sredinu u odnosu na njihov broj.
Dabrovi dobro koriste drveće koje grickaju tako što grade brane, ugrađujući u njih i druge materijale kao što su blato, kamenje i razni otpad iz prirode. Pošto su ih često lovili zbog krzna i mesa, dabrovi su skoro izumrli u 19. i ranom 20. veku.
(Telegraf.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Sedma specijalizovana izložba belgijskih ovčara u Beogradu
Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Povezane vesti
On nema zube i nikad neće dobiti čir, ali ima kandže oštre kao nož i super-uši koje odlično čuju mrave
Vatromet na proslavi izazvao tragediju: Uginulo mladunče crvene pande u zoološkom vrtu u Edinburgu
Da li nojevi stvarno zabijaju glavu u pesak: Odgovor na ovo pitanje dao je rimski prirodnjak pre 2.000 godina
Ovo je super predator iz Afrike, jači i od lava: On svim životinjama i njihovim potomcima uliva strah u kosti
Mare iz Beograda poželeo poklon: Iako do Nove godine ima još vremena, nije rano da mu ponudite dom
Crni pingvin snimljen na ostrvu Južna Džordžija: Toliko je redak da je jedini u koloniji od 100.000 ptica
Dobio je ime po karti koja menja svaku drugu: Džoker iz Šapca traži vlasnika koji ga nikad neće zameniti
Pet rasa pasa koji će vas zaštititi od napada pitbula
Traumatična prošlost udomljene mačke može da pravi probleme novom vlasniku, ali rešenje postoji
