Italija uvodi plaćeno odsustvo zbog bolesti ljubimca: 51 posto ljudi napušta posao zbog neempatije poslodavca

Uzimanje odsustva sa posla, tačnije bolovanja radi brige o kućnom ljubimcu koje je bolestan sada je zvanično priznato u Italiji. Zaposleni mogu da uzmu do tri dana plaćenog odsustva svake godine ako njihovom kućnom ljubimcu treba hitna medicinska pomoć. To je mala, ali značajna promena koja odražava koliko ozbiljno je Italija shvatila dobrobit svojih ljubimaca.

Ova odluka odražava godine postepenih zakonskih promena i promenu u načinu na koji ljudi u Italiji gledaju na svoje ljubimce, pri čemu ih sve više porodica tretira kao deo svakodnevnog života, a ne samo kao životinje, a čak 51 posto zaposlenih vlasnika napušta posao ukoliko kompanija pokaže odsustvo empatije zbog bolesti njihovih ljubimaca.

Slučaj Kučoli koji je sve započeo

Koreni ove politike sežu do 2017. godine, kada je bibliotekarka na Univerzitetu Sapienca u Rimu zatražila odsustvo kako bi se brinula o svom psu Kučoli. Psu je bila potrebna operacija tumora, a ostavljanje ljubimca bez lečenja izazvalo je ozbiljnu zabrinutost prema italijanskom zakonu.

Sud u Rimu je presudio u korist zaposlene, utvrdivši da zanemarivanje životinje u teškoj patnji može predstavljati krivično delo. Ta odluka je preformulisala situaciju: briga o bolesnom kućnom ljubimcu više nije bila opcionalna, već je bila odgovornost.

Odsustvo sa posla zbog hitne nege ljubimca nije neograničeno, jer zaposleni moraju da ispune nekoliko jasnih zahteva. Kućni ljubimac mora biti zvanično registrovan i mikročipovan, a veterinar mora dati digitalni sertifikat kojim se potvrđuje da situacija zahteva hitnu negu. Ovaj proces se povezuje sa socijalnim osiguranjem u Italiji i pojednostavljuje proces, a pet frendli radna politika odražava dublju promenu u načinu na koji društvo gleda na životinje. Kućni ljubimci se sve više vide kao izdržavana lica i deo porodice koji zahteva vreme, novac i negu.

Podržavaoci ovakve poslovne pet frendli politike ukazuju na nekoliko važnih posledica: davanje mogućnosti zaposlenima da ostanu kod kuće kada je ljubimac bolestan može smanjiti napuštanje životinja, posebno kada medicinske potrebe postanu ozbiljne, i jača odgovorno vlasništvo, jer je manje verovatno da će ljudi odlagati lečenje životinje zbog pritiska na poslu. Štaviše, pravilna nega psa, mačke ili drugog ljubimca ograničava širenje pojedinih bolesti i poboljšava opšte uslove života, posebno u urbanim područjima gde kućni ljubimci i ljudi dele životni prostor.

Posledice odsustva pet empatije prema zaposlenima

Odluka Italije izazvala je interesovanje van njenih granica. Zemlje poput Nemačke i Švajcarske već sprovode stroge standarde dobrobiti životinja, dok Holandija privlači pažnju zbog borbe protiv napuštanja kućnih ljubimaca strogim propisima i javnim kampanjama. Švedska takođe održava visoke standarde u uzgoju i nezi životinja koje žive u domovima. Ipak, nijedna od ovih zemalja nije formalizovala plaćeno odsustvo za hitne slučajeve sa kućnim ljubimcima na nacionalnom nivou, što je upravo razlog zašto potez Italije predstavlja pravi revolucionarni presedan. To pomera ovu temu na novu teritoriju, gde radna prava i dobrobit životinja počinju da se preklapaju na praktične načine.

Pojedini menadžeri veruju da štede mnogo toga kompaniji ako odbiju zahteve zaposlenih za odsustvo zbog bolesti kućnog ljubimca. Umesto toga, oni zapravo neguju štetnu kulturu na radnom mestu koja odbija visoko efikasne zaposlene. Ova odbijanja obično proizilaze iz potpunog nedostatka empatije ili nepoverenja, gde šefovi pretpostavljaju da zaposleni samo pokušavaju da iskoriste odsustvo za svoje slobodno vreme.

Nedavna istraživanja pokazuju da 51 posto zaposlenih koji izgube nekog bliskog, pa i kućnog ljubimca, napušta posao u roku od godinu dana. Međutim, nije stvar samo u broju dana odsustva: radi se i o tome da li je organizacija reagovala sa empatijom i brigom. Tuga izaziva bolna i iscrpljujuća osećanja, patnju i remeti kognitivno i fizičko funkcionisanje. A kada kompanije odbiju odsustvo tokom tako teškog perioda u životu zaposlenog, to je recept za katastrofu, jer primorava ljude da potiskuju svoju bol dok pokušavaju da se izbore sa ekstremnim stresom.

Studije pokazuju da ožalošćeni zaposleni koji su primorani da se vrate prerano na posao obično imaju poteškoće sa fokusiranjem, što zatim dovodi do ogromnog pada produktivnosti i povećanja grešaka. Pored samog posla, neempatični potezi menadžmenta uništavaju lojalnost i moral zaposlenih. Pored toga, fizički danak kombinovane tuge i stresa na poslu često dovodi do stvarne bolesti, što znači da će zaposleni kasnije morati da se oporavlja na bolovanju.

(Telegraf.rs/Aol)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.